News list

SEPA U SRBIJI: Šta donosi novi sistem plaćanja i kako utiče na firme i građane?
Republika Srbija je 22. maja 2025. godine postala članica SEPA područja, čime je domaćim bankama omogućeno da svojim klijentima ponude SEPA platne šeme za transakcije u evrima. Ova promena predstavlja jednu od najvažnijih novina u oblasti međunarodnog platnog prometa poslednjih godina i značajno utiče na poslovanje firmi koje posluju sa inostranstvom, posebno sa Evropskom unijom.

SEPA (Single Euro Payments Area) ili Jedinstveno područje za plaćanje u evrima omogućava da međunarodna plaćanja funkcionišu gotovo isto kao domaća. Cilj sistema jeste:

brže izvršenje transakcija,

niži troškovi međunarodnih plaćanja,

standardizovana procedura,

jednostavniji platni promet u evrima.

Porez na dobit pravnih lica predstavlja jednu od najvažnijih poreskih obaveza kompanija u Srbiji, ali u praksi veliki broj privrednih društava tek nakon podnošenja poreske prijave uoči:

greške u obračunu,

pogrešno priznate rashode,

neusklađenosti između finansijskih izveštaja i poreskog bilansa,

nepravilno obračunate akontacije,

ili promene u poslovanju koje značajno utiču na poresku obavezu.

Upravo zbog toga propisi omogućavaju:
✔ podnošenje izmenjene poreske prijave,
✔ korekciju poreskog bilansa,
✔ kao i izmenu mesečnih akontacija poreza na dobit.

Jedna od najčešćih dilema investitora i građevinskih firmi odnosi se upravo na trenutak priznavanja prihoda i rashoda kod prodaje stanova u izgradnji. Novo mišljenje Ministarstva finansija dodatno je razjasnilo ovu oblast i praktično potvrdilo ono što računovodstveni standardi već zahtevaju:
👉 izdavanje fiskalnog računa ne znači automatski i priznavanje prihoda.

Za građevinske kompanije ovo pitanje nije samo računovodstveno, već direktno utiče na:

poreski bilans,

finansijske izveštaje,

obračun poreza na dobit,

evidenciju zaliha i avansa,

kao i ukupnu poresku izloženost kompanije.

Nove izmene i dopune Zakona o trgovini, objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 35 od 23.4.2026. godine, donose značajne promene koje utiču na:

trgovce,

pružaoce usluga,

organizatore manifestacija,

otkupna mesta,

online i fizičku trgovinu,

isticanje cena,

promotivne aktivnosti,

inspekcijski nadzor i kaznenu politiku.

Građevinska industrija u Srbiji poslednjih godina beleži snažan rast, ali paralelno sa tim raste i kompleksnost poreskih obaveza, naročito u oblasti PDV-a. Jedna od najčešćih grešaka u praksi odnosi se upravo na pogrešno utvrđivanje poreskog dužnika kod građevinskih usluga i radova.

U praksi to znači sledeće:
ista transakcija može imati potpuno različit poreski tretman – u zavisnosti od strukture ugovora, načina fakturisanja i vrednosti posla.

U ovom tekstu objašnjavamo ključne principe, tipične greške i kako da zaštitite svoje poslovanje.

U savremenom poslovnom okruženju, usklađenost sa propisima više nije samo administrativna obaveza, već ključni element održivosti i reputacije kompanije. Posebno mesto u tom okviru zauzima naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznata kao eko taksa, koja direktno povezuje poslovne aktivnosti sa njihovim uticajem na okruženje.

Uvođenjem člana 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica, država je jasno signalizirala stratešku podršku razvoju inovacija, omogućavajući poreskim obveznicima da troškove istraživanja i razvoja priznaju u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu, čime se direktno smanjuje poreska osnovica i podstiče reinvestiranje u razvoj.

Ovaj mehanizam, dodatno podržan podsticajima za zapošljavanje u R&D sektoru i IP Box režimom, pozicionira Srbiju kao konkurentno okruženje za razvoj tehnoloških rešenja i softverskih proizvoda.

Nedobitne organizacije u Srbiji predstavljaju važan deo društvenog, kulturnog i ekonomskog sistema. Njihovo poreklo vezano je za potrebu građana, institucija i zajednica da organizovano deluju u oblastima koje nisu primarno tržišno orijentisane, već usmerene na javni interes, humanitarne ciljeve, obrazovanje, kulturu, sport, zaštitu prava i druge društveno korisne aktivnosti.
Iako im primarni cilj nije ostvarivanje dobiti, nedobitne organizacije podležu strogim pravilima finansijskog poslovanja.

U praksi se često smatra da je ispravka vrednosti potraživanja automatski poreski priznata ako je od dospelosti prošlo najmanje 60 dana.

Međutim, poslednje mišljenje Ministarstva finansija pokazuje da to nije dovoljno.

Ako ekonomska suština transakcije ne pokazuje realan poslovni rizik i nameru ostvarivanja prihoda, rashod po osnovu ispravke vrednosti potraživanja može biti nepriznat u poreskom bilansu – bez obzira na protek roka od 60 dana.
(Mišljenje Ministarstva finansija br. 5068082 2025 1052 004 000 011 001 od 22. decembra 2025. godine)