News list

Otpis potraživanja je jedna od najčešćih, ali i najčešće pogrešno tretiranih stavki u poreskom bilansu. Posebno u situacijama kada je dužnik brisan iz registra usled prinudne likvidacije, obveznici često polaze od pogrešne pretpostavke da sama činjenica brisanja automatski znači i poresko priznanje rashoda.

Nažalost – ne znači.

Upravo to potvrđuje i najnovije mišljenje Ministarstva finansija, koje dodatno precizira granicu između računovodstveno priznatog rashoda i poreski nepriznatog otpisa.

Donošenjem Zakona o elektronskim otpremnicama i Pravilnika o elektronskim otpremnicama stvoreni su normativni uslovi za uređenje sistema elektronskih otpremnica u Republici Srbiji.

Zakon o elektronskim otpremnicama (u daljem tekstu: Zakon) objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 94 od 28.11.2024. godine i važi od 6.12.2024. godine.
U „Službenom glasniku RS“, broj 109 od 4.12.2025. godine objavljene su izmene i dopune Zakona.

Od oktobra 2025. u Srbiji važe nova pravila kada je u pitanju centralni registar stvarnih vlasnika, i to je tema koja se tiče svakog privrednog subjekta — od DOO i akcionarskih društava, do udruženja, fondacija i drugih organizacija.

Zakon o privrednim društvima ne ograničava broj firmi koje mogu biti registrovane na istoj adresi, niti zabranjuje ovaj model poslovanja. Međutim, upravo zbog mogućnosti zloupotrebe, ove usluge dolaze pod pojačan regulatorni nadzor.

E-bolovanje predstavlja centralizovano softversko rešenje koje omogućava elektronsku razmenu podataka između lekara, poslodavaca i nadležnih institucija u vezi sa privremenom sprečenošću za rad. Zakon je stupio na snagu 12. decembra 2025. godine, dok se primenjuje od 1. januara 2026. godine, uz izuzetak pojedinih odredbi koje imaju odloženu primenu. Suština Zakona je jasna: uvođenje obaveznog digitalnog sistema e-bolovanje, kojim se proces bolovanja u potpunosti prebacuje u elektronski oblik.

Prekid radnog odnosa (ili prestanak radnog odnosa) jedan je od najosetljivijih delova radnog prava. U Srbiji, zakon precizno definiše kada i na koji način radni odnos može da prestane — i koja su prava zaposlenog ukoliko dođe do nezakonitog prestanka. U ovom tekstu objašnjavamo:

Preduzetnici i fizička lica koja su obavljala delatnost moraju biti svesni da njihova poreska odgovornost ostaje i nakon gašenja radnje, dok se eventualni dugovi vode u poreskoj evidenciji do njihovog izmirenja, zastarelosti ili otpisa u skladu sa zakonom.

Porez na dodatu vrednost (PDV) je ključna oblast poreskog prava u Srbiji, koja uređuje oporezivanje prometa dobara i usluga, obrasce poreske obaveze, prava i obaveze poreskih obveznika, kao i poseban tretman određenih transakcija kao što su uvoz, izvoz, avansi, interni računi i dr. Zakon o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS“ br. 84/2004 i dalje) je nekoliko puta izmenjen i dopunjen. Najznačajnije izmene su usvojene u novembru 2024. godine, sa primenom već od 1. januara 2025. godine.

Prema navodima u dopisu, privredno društvo je vlasnik platforme koja je namenjena ugostiteljskim objektima, tj. svim restoranima, hotelima, kafeterijama, barovima, ali i svim drugim oblicima poslovanja u kojima zaposleni (u tim subjektima) dobijaju ili mogu da dobiju napojnicu. Platforma, kako se opisuje, omogućava svojim klijentima – kupcima dobara/korisnicima uslužne delatnosti da plaćanjem putem platne kartice daju napojnicu (bakšiš) zaposlenima u ugostiteljskim objektima, a platforma omogućava primaocima napojnice (bakšiša) da prime napojnicu od strane zadovoljnih davalaca napojnice.