Da bismo kreirali cenu knjigovodstvenih usluga potrebno je da znamo koliki je promet odnosno prihod nekog privrednog društva, preduzetnika ili preduzetnika paušalca, tačnije kakav je bilans stanja i uspeha. Zatim, važno je koliko ima mesečno ulaznih, a koliko izlaznih faktura, koja je šifra delatnosti koju obavlja, da li vodimo i robno i finansijsko knjigovodstvo, koliko ima eventualnih uvoza, izvoza, koliko zaposlenih radnika, koliko drugih obračuna, zakupa i slično.

Sva ova pitanja će nam složiti cenu usluga.

Za kreiranje ponude su nam dakle potrebne sledeće informacije:

• broj izlaznih računa,
• broj ulaznih računa,
• broj uvoza,
• broj zaposlenih,
• matični broj firme na osnovu koga pogledamo poslovanje firme na APR u prethodnim godinama…

Odgovori na zahtev za ponudu se dobijaju odmah nakon prikupljenih neophodnih informacija za formiranje iste. Uglavnom to bude 1-2 dana. Poštujemo ozbiljnost svakog klijenta kojem bismo pružali neke od naših usluga, pa odgovore na pitanja i ponudu po nama treba pružiti već u narednom danu nakon dobijanja forme ili mejla sa odgovorima na pitanja i eventualnim dodatnim pitanjima.

Da bi se odradilo osnivanje preduzetnika, potrebno je odrediti šifru delatnosti kojom će se preduzetnik baviti, odrediti da li će biti u paušalu ili će voditi stvarni prihod tj voditi knjige. Zatim je potrebno odabrati naziv preduzetničke firme, proveriti, odrediti sedište na kome će biti registrovana, predati zahtev APR-u, platiti zakonom određenu taksu, posle usvajanja Rešenja i provere podataka na PU i LPA, napraviti neki biznis plan, sklopiti Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, proveriti test samostalnosti. Ako je preduzetnik razvrstan da  vodi knjige, on vodi dvojno knjigovodstvo i može da obavi i druge radnje, kao što je predaja poreske prijave PPDG-1S i dr.

Koraci za otvaranje DOO: advokat otvara firmu u APR pri čemu se opredeljuje da li će firma biti u sistemu pdv ili ne; nakon dobijanja rešenja APR otvara se račun u banci. Knjigovođi se dodeljuju ovlašćenja za Poresku upravu i Centralni registar (CROSO), predaje se poreska prijava PDP. U APR se registuje stvarni vlasnik kapitala.

Da bi se pratio limit za paušal potrebno je voditi KPO knjigu, i tako unositi ostvaren prihod i na dinarskom i deviznom racunu, tj registrovati sve izlazne fakture i izvode po kojima su one plaćene i to sve u toku jedne  kalendarske godine.

Od 01.01. do 31.12. tekuće godine,  poreski obveznik  ne može da pređe prihod od 6.000.000,00.

Limit za ulazak u PDV je 8 miliona dinara, odnosno prihod koji se ostvaruje od prometa robe i usluga na teritoriji naše zemlje i odnosi se na sve privredne subjekte . On se posmatra u konuitetu od 365 dana.  Od bilo kojeg dana u godini kada posmatrate 365 dana unazad, ne smete da ostvarite više od 8 miliona dinara. Dužni ste da se prijavite u sistem PDV i da od naredne fakture imate iskazan i obračunat PDV.

Ako se pruža usluga klijentu koji je u inostranstvu, potrebno je utvrditi gde se usluga zapravo vrši, da bi se odredilo da li će se taj prihod računati u limit. Da bismo to znali potrebno je da odredimo mesto prometa.

Mesto prometa zavisi od usluga koje se pružaju, što je definisano članom 12. Zakona o PDV.

Ono može biti mesto klijenta, mesto pružaoca usluga ili mesto gde su stvarno obavljene usluge ili prodata roba.

Samim tim, ako se sve dešava u Srbiji i imate klijenta koji je iz Srbije, mesto prometa će uvek biti u Srbiji i prihod neće biti oslobođen od PDV, odnosno ući će u obračun limita.

S druge strane, ako se usluge pružaju ka inostranstvu, situacija može biti drugačija. To najviše zavisi od usluge koje se pruža. U članu 12. Zakona navode se usluge kojima će se mesto prometa smatrati mesto primaoca usluga, odnosno ako su pružene inostranstvu neće ući u obračun limita za PDV. Tu spadaju usluge savetnika, inžinjera, prevodioca, revizora, advokata, ali i usluge pružene elektronskim putem. Uslugama pruženim elektronskim putem, smatraju se usluge pružene posredstvom interneta, čije je pružanje automatizovano uz minimalno ljudsko angažovanje i koje ne bi bilo moguće bez postojanja informacione tehnologije.

Pravilnikom je određeno da se ovo najviše odnosi na oblasti:

1) isporuka veb strana, čuvanje i održavanje veb strana;

2) isporuka programa i njihovo ažuriranje, daljinsko održavanje programa i računarske opreme;

3) isporuka slika, tekstova, i informacija i omogućavanje pristupa bazama podataka, kao i arhiviranja baza podataka;

4) isporuka audio i video zapisa, kao i isporuka igara, uključujući i igre na sreću;

5) isporuka političkih, kulturnih, umetničkih, sportskih, naučnih, obrazovnih i zabavnih emisija i događaja, u toku ili nakon snimanja;

6) usluge iz oblasti učenja na daljinu.

Npr. ako pružate usluge programiranja ino klijentu, mesto prometa će biti mesto klijenta i biće izuzeto od PDV-a, odnosno neće  ući u obračun limita. Isto važi i za robu koja se izvozi i otprema u inostranstvo.

Međutim, ako je klijent lice iz inostranstva, a pružaju se usluge npr. organizacije događaja koji se dešava na teritoriji Srbije, mesto prometa će se smatrati mesto gde su usluge stvarno pružene, pa će ući u obračun limita.

SEF predstavlja informatičko-tehnološko rešenje preko koga se vrši slanje, prijem, evidentiranje, obrada i čuvanje e- faktura. U SEF-u se vrši i evidentiranje obračuna PDV.

Zakonom je uređeno izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje, sadržina i elementi elektronskih faktura i druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje.

Subjekti privatnog sektora (registrovani za PDV) i javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;

PDV punomoćnici stranih lica registrovanih za PDV u Republici Srbiji, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora;

Dobrovoljni korisnici sistema e-faktura.

Za subjekte javnog sektora obaveza izdavanja, prijema i čuvanja elektronskih faktura kao i obaveza evidentiranja PDV- a je pocela 01.05.2022. godine.

Za subjekte privatnog sektora obaveza izdavanja elektronskih faktura javnom sektoru je pocela 01.05.2022. godine, a obaveza prijema i cuvanja 01.07.2022. godine. Obaveza izdavanja i ostalih izvršenja u skladu sa Zakonom, za privatni sektor je počela 01.01.2023. godine.

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ILI CROSO je Mesečno izveštavanje na nivou osiguranika, ogleda se u obezbeđivanju potrebnih podataka kako bi se mnogo brže identifikovali nesavesni poslodavci, a izbegle situacije da doprinosi ostanu neplaćeni.

Donošenje Zakona o Centralnom registru višestruko je značajno za prevazilaženje brojnih problema koji prate sistem naplate doprinosa za socijalno osiguranje, s obzirom na to da je kontrola naplate doprinosa nedovoljno efikasna.S obzirom na to da će se potpunim tehničkim uspostavljanjem Centralnog registra ustanoviti redovna mesečna analiza i usaglašavanje podataka iz baze Centralnog registra o obveznicima uplate doprinosa – poslodavcima i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i obaveštavati Poreska uprava o svim uočenim nepravilnostima radi daljeg postupanja, može se zasigurno postići visok nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i unaprediti nivo izvršavanja zakonskih obaveza.

Takođe, uspostavljanjem Centralnog registra povezane su ključne institucije u sistemu socijalnog osiguranja, kao što su Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalna služba za zapošljavanje, ali i Poreska uprava, što predstavlja efikasniji i efektivniji sistem razmene podataka za različite svrhe i dovodi do najvažnijeg, a to je poboljšanje usluge korisnicima.

Neto zarada je iznos koji se isplaćuje radniku na račun.

Bruto zarada predstavlja zbir neto zarade, poreza i doprinosa na teret zaposlenog (penzijsko I invalidsko osiguranja + zdravstveno osiguranje + osiguranje od nezaposlenosti).

Bruto 2 zarada predstavlja bruto 1 zaradu uvećanu za doprinose na teret poslodavca (penzijsko i invalidsko osiguranja + zdravstveno osiguranje).

Poreski rezidenti Srbije prijavljuju svoj svetski dohodak, dok lica koja nisu poreski

rezidenti Srbije prijavljuju dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije.

Fizička lica čiji na primer ukupan neto dohodak u 2022. godini prelazi iznos od 3.719.376 RSD (tri prosečne godišnje zarade i zaposlenom isplaćene u Srbiji, u godini za koju se utvrđuje porez), što predstavlja neoporezivi iznos za 2022. godinu (neoporezivi iznos se menja svake godine) u obavezi su da podnesu poresku prijavu.

Obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, koji poslednjeg dana kalendarske godine 2022, imaju manje od 40 godina, neto dohodak ostvaren po osnovu zarada, prihoda od samostalne delatnosti, i prihoda o autoskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, dodatno se umanje za postojeći neoporezivi iznos 3.719.376.

Od 01.01.2023. poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana (obrazac PPDG 2R), podnosi se isključivo u elektrosnskom obliku, putem portala Poreske uprave. Takođe novina od 01.01.2023. ukazuje na to da Poreska uprava više neće izdavati Rešenja o utvrđenoj obavezi, već će se porez na dohodak građana na prihode ostvarene u datoj godini utvrđivati i plaćati samooporezivanjem.

Troškovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju se u iznosima obračunatim primenom metode ponderisane prosečne cene ili FIFO metode.

Troškovi zarada, odnosno plata, priznaju se u iznosu obračunatom na teret poslovnih rashoda.

Primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana.

Obračunate otpremnine i novčane naknade zaposlenom po osnovu odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćene.

Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen u Članu 10. Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Na teret rashoda priznaju se u poreskom bilansu porezi, doprinosi, takse i druge javne dažbine koje ne zavise od rezultata poslovanja, koje su plaćene u poreskom periodu.

1. Kao rashod u poreskom bilansu obveznika priznaju se izdaci u zbirnom iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda za:

• zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite osnovanim u skladu sa zakonom koji uređuje socijalnu zaštitu;
• humanitarnu pomoć, odnosno otklanjanje posledica nastalih u slučaju vanredne situacije, koji su učinjeni Republici, autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.

Izdaci iz stava 1. tačka 1) ovog člana priznaju se kao rashod samo ako su izvršeni licima registrovanim, odnosno osnovanim za te namene u skladu sa posebnim propisima, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje delatnosti iz stava 1. tačka 1)  ovog člana.

2. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture, uključujući i kinematografsku delatnost, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.
3. Članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0,1% ukupnog prihoda.
4. Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom.

5.Izdaci za reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 0,5% od ukupnog prihoda.

Troškovi koji se ne priznaju u poreskom bilansu

1) troškovi koji se ne mogu dokumentovati;

2) ispravke vrednosti pojedinačnih potraživanja od lica kome se istovremeno duguje, do iznosa obaveze prema tom licu;

3) pokloni i prilozi dati političkim organizacijama;

4) pokloni čiji je primalac povezano lice iz člana 59. Zakona o porezu na dobit pravnih lica;

5) kamate zbog neblagovremeno plaćenih poreza, doprinosa i drugih javnih dažbina;

5a) troškovi postupka prinudne naplate poreza i drugih dugovanja, troškovi poreskoprekršajnog postupka i drugih prekršajnih postupaka koji se vode pred nadležnim organom;

6) novčane kazne koje izriče nadležni organ, ugovorne kazne i penali;

7) zatezne kamate između povezanih lica;

8) troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Usluge reklame, propaganda I oglašavanja predstavljaju klasičnu uslugu i ne obračunava se i ne plaća se porez po odbitku. Međutim, ukoliko angažujemo nerezidentno pravno lice da nam vodi marketinšku kampanju u ciljiu poboljšanja prodaje, tada konkretna usluga spada pod “pravno I poslovno savetovanje” i tada se obračunava porez po odbitku.

Dodatne/vanredne aktivnosti vezane za sofver za koji se plaća licenca (održavanje, implementacija itd, sitni update i sl.) – ne predstavljaju autorske naknade i ne plaća se porez po odbitku već se oporezuju redovno kao „klasična“ usluga.

Softver koji se kupuje (prenosom svih prava na softveru), ne oporezuje se kao autorska naknada već se tretira kao kupovina softvera i oporezuje kao „klasična“ usluga iz inostranstva.

Zakup servera u inostranstvu (ne i u Srbiji) i sve aktivnosti vezane za isti zakup predstavljaju još jedno vrlo kompleksno pitanje i prvo je potrebno odrediti da li je isti dat na korišćenje aktivno ili pasivno, u ili van Republike Srbije. Pasivno dato korišćenje predstavlja aktivnost gde korisnik vrši ceo rad (npr. manipulacija fajlova na cloud-u), a server je datost i u tom smislu predstavlja zakup pokretnosti u inostranstvu na koju se ne plaća porez po odbitku. Zakup servera gde strana koja vrši ino uslugu između ostalog i manipuliše vašim fajlovima, tj. aktivno pomaže u radu predstavlja redovnu uslugu i takođe se ne obračunava i ne plaća porez po odbitku.

Ukoliko se ipak server nalazi u Srbiji, a primalac prihoda je nerezidentno pravno lice tada se oporezuje porezom po odbitku. Takođe softver koji se plaća i koristi za pristup serveru se oporezuje kao autorska naknada porezom po odbitku.

Ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1. dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, uključujući i likvidacioni ostatak, odnosno višak deobne mase u novcu, odnosno višak deobne stečajne mase, iznad vrednosti uloženog kapitala;
2. naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;
3. kamata;
4. naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;
5. naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja.

U slučajevima kada domaća pravna lica (ili preduzetnici koji vode poslovne knjige) plaćaju naknade pravnim licima koja su rezidenti jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom, po osnovu autorskih naknada, kamata, naknada po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike Srbije, kao i naknada po osnovu usluga, bez obzira na mesto njihovog pružanja ili korišćenja, obračunava se i plaća porez po odbitku po stopi od 25%.

Takođe, predmet oporezivanja porezom po odbitku su i prihodi koje rezidentna pravna lica (kao i preduzetnici koji vode poslovne knjige) isplaćuju rezidentnim i nerezidentnim pravnim licima po osnovu otkupa sekundarnih sirovina i otpada.

Specifičnost oporezivanja prihoda po osnovu prodaje sekundarnih sirovina i otpada je u tome da se porez po odbitku plaća po osnovu otkupa tih dobara i od rezidentnih i od nerezidentnih pravnih lica. Takođe, porez po odbitku, po ovom osnovu, plaća se po stopi od 1%.

Pravo na odbitak prethodnog poreza, u skladu sa članom 28. Zakona o porezu na dodatu vrednost, obveznik može da ostvari:

• ako dobra nabavljena u Srbiji ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
• koji je oporeziv PDV-om;
• za koji u skladu sa članom 24. Zakona o PDV-u postoji oslobođenje od plaćanja PDV;
• koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici Srbiji.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:

• račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;
• dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan PDV i
• dokument kojim se potvrđuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

Test samostalnosti sadrži devet pitanja. Ukoliko ispunjavate najmanje 5 od 9 kriterijuma, smatrate se nesamostalnim preduzetnikom bez obzira da li je nalogodavac domaće ili strano pravno lice. U takvoj situaciji, poslodavac koji vas je angažovao mora da plati porez na druge prihode 20% i PIO 25% na prihode koje ste od njega ostvarili. Ukoliko je nalogodavac starno pravno lice, u toj situaciji porez i PIO plaća preduzetnik i predaje PP OPO.