Građevinska industrija u Srbiji poslednjih godina beleži snažan rast, ali paralelno sa tim raste i kompleksnost poreskih obaveza, naročito u oblasti PDV-a. Jedna od najčešćih grešaka u praksi odnosi se upravo na pogrešno utvrđivanje poreskog dužnika kod građevinskih usluga i radova.

U praksi to znači sledeće:
ista transakcija može imati potpuno različit poreski tretman – u zavisnosti od strukture ugovora, načina fakturisanja i vrednosti posla.

U ovom tekstu objašnjavamo ključne principe, tipične greške i kako da zaštitite svoje poslovanje.

U savremenom poslovnom okruženju, usklađenost sa propisima više nije samo administrativna obaveza, već ključni element održivosti i reputacije kompanije. Posebno mesto u tom okviru zauzima naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, poznata kao eko taksa, koja direktno povezuje poslovne aktivnosti sa njihovim uticajem na okruženje.

Uvođenjem člana 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica, država je jasno signalizirala stratešku podršku razvoju inovacija, omogućavajući poreskim obveznicima da troškove istraživanja i razvoja priznaju u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu, čime se direktno smanjuje poreska osnovica i podstiče reinvestiranje u razvoj.

Ovaj mehanizam, dodatno podržan podsticajima za zapošljavanje u R&D sektoru i IP Box režimom, pozicionira Srbiju kao konkurentno okruženje za razvoj tehnoloških rešenja i softverskih proizvoda.

ULAZNE FAKTURE U PAPIRNOJ FORMI DOBIJENE OD DOBAVLJAČA OBVEZNIKA PDV – ISPRAVNOST, KNJIŽENJE I PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA Uvod: forma dokumenta naspram poreske realnosti U savremenom poreskom i računovodstvenom sistemu Republike Srbije, u kojem je uvedena obavezna primena sistema elektronskih faktura, jedno od najčešćih i najosetljivijih pitanja u praksi odnosi se na status ulaznih

Nedobitne organizacije u Srbiji predstavljaju važan deo društvenog, kulturnog i ekonomskog sistema. Njihovo poreklo vezano je za potrebu građana, institucija i zajednica da organizovano deluju u oblastima koje nisu primarno tržišno orijentisane, već usmerene na javni interes, humanitarne ciljeve, obrazovanje, kulturu, sport, zaštitu prava i druge društveno korisne aktivnosti.
Iako im primarni cilj nije ostvarivanje dobiti, nedobitne organizacije podležu strogim pravilima finansijskog poslovanja.

U praksi se često smatra da je ispravka vrednosti potraživanja automatski poreski priznata ako je od dospelosti prošlo najmanje 60 dana.

Međutim, poslednje mišljenje Ministarstva finansija pokazuje da to nije dovoljno.

Ako ekonomska suština transakcije ne pokazuje realan poslovni rizik i nameru ostvarivanja prihoda, rashod po osnovu ispravke vrednosti potraživanja može biti nepriznat u poreskom bilansu – bez obzira na protek roka od 60 dana.
(Mišljenje Ministarstva finansija br. 5068082 2025 1052 004 000 011 001 od 22. decembra 2025. godine)

Otpis potraživanja je jedna od najčešćih, ali i najčešće pogrešno tretiranih stavki u poreskom bilansu. Posebno u situacijama kada je dužnik brisan iz registra usled prinudne likvidacije, obveznici često polaze od pogrešne pretpostavke da sama činjenica brisanja automatski znači i poresko priznanje rashoda.

Nažalost – ne znači.

Upravo to potvrđuje i najnovije mišljenje Ministarstva finansija, koje dodatno precizira granicu između računovodstveno priznatog rashoda i poreski nepriznatog otpisa.

Donošenjem Zakona o elektronskim otpremnicama i Pravilnika o elektronskim otpremnicama stvoreni su normativni uslovi za uređenje sistema elektronskih otpremnica u Republici Srbiji.

Zakon o elektronskim otpremnicama (u daljem tekstu: Zakon) objavljen je u „Službenom glasniku RS“, broj 94 od 28.11.2024. godine i važi od 6.12.2024. godine.
U „Službenom glasniku RS“, broj 109 od 4.12.2025. godine objavljene su izmene i dopune Zakona.

Od oktobra 2025. u Srbiji važe nova pravila kada je u pitanju centralni registar stvarnih vlasnika, i to je tema koja se tiče svakog privrednog subjekta — od DOO i akcionarskih društava, do udruženja, fondacija i drugih organizacija.

Zakon o privrednim društvima ne ograničava broj firmi koje mogu biti registrovane na istoj adresi, niti zabranjuje ovaj model poslovanja. Međutim, upravo zbog mogućnosti zloupotrebe, ove usluge dolaze pod pojačan regulatorni nadzor.