Zakon o trgovini 2026 – Šta svaki trgovac mora da zna kako bi izbegao visoke kazne

Poslovanje u skladu sa zakonom nije samo zakonska obaveza, već i jedan od najvažnijih preduslova za stabilno i sigurno poslovanje svakog privrednog subjekta. Bez obzira na to da li vodite maloprodajni objekat, veleprodaju, internet prodavnicu ili pružate usluge potrošačima, nepoznavanje propisa ne oslobađa odgovornosti.

Izmene i dopune Zakona o trgovini koje su stupile na snagu tokom 2026. godine donele su preciznija pravila kada je reč o načinu prodaje robe i usluga, elektronskoj trgovini, isticanju cena, vođenju evidencija, deklarisanju proizvoda, organizovanju akcijskih prodaja, kao i prekršajnim odredbama koje tržišna inspekcija primenjuje u kontroli poslovanja. 

Za mnoge privrednike najveći rizik nije namerno kršenje propisa, već administrativni propusti koji mogu dovesti do visokih novčanih kazni. Nedovoljno jasno istaknuta cena, nepravilna deklaracija proizvoda, neažurna evidencija prometa ili nepravilno sprovedena akcijska prodaja samo su neki od razloga zbog kojih tržišna inspekcija može izreći sankcije.

U ovom vodiču detaljno objašnjavamo:

• koje izmene donosi Zakon o trgovini;
• na koje privredne subjekte se zakon odnosi;
• koje su najvažnije obaveze trgovaca;
• koje prekršaje inspekcija najčešće utvrđuje;
• kolike su propisane novčane kazne;
• kako da svoje poslovanje uskladite sa važećim propisima i izbegnete nepotrebne troškove.

Cilj ovog teksta jeste da na jednostavan i praktičan način približi zakonske obaveze svim privrednim subjektima, bez komplikovane pravne terminologije, kako biste mogli da proverite da li je vaše poslovanje u potpunosti usklađeno sa važećim propisima.

Šta donose izmene Zakona o trgovini?

Izmene i dopune Zakona o trgovini uvedene su sa ciljem modernizacije trgovinskog poslovanja, usklađivanja sa savremenim načinima prodaje i efikasnijeg nadzora tržišta. Poseban akcenat stavljen je na elektronsku trgovinu, zaštitu potrošača, transparentnost cena i jasnije definisanje obaveza trgovaca u svim oblicima prodaje. 

Pored unapređenja pravnog okvira, zakon značajno precizira odgovornost trgovaca u svakodnevnom poslovanju. U praksi to znači da tržišna inspekcija danas mnogo lakše može da utvrdi nepravilnosti koje su ranije bile predmet različitih tumačenja.

Među najznačajnijim oblastima koje uređuje zakon izdvajaju se:

• organizacija trgovine na malo i na veliko;
• elektronska trgovina i drugi oblici prodaje na daljinu;
• pravilno deklarisanje robe;
• isticanje cena i jediničnih cena;
• sprovođenje akcijskih prodaja, sezonskih sniženja i rasprodaja;
• vođenje evidencije prometa;
• dokumentacija koja prati robu;
• prava i obaveze trgovaca prema potrošačima;
• tržišni nadzor i kaznene odredbe.

Iako se veliki broj odredbi odnosi na svakodnevne administrativne procedure, upravo su one najčešći razlog izricanja novčanih kazni tokom inspekcijskih kontrola.

Na koga se Zakon o trgovini odnosi?

Jedna od najčešćih zabluda jeste da se Zakon o trgovini odnosi isključivo na klasične prodavnice. U praksi, njegova primena je mnogo šira.

Propisi se odnose na gotovo sve privredne subjekte koji prodaju robu ili pružaju usluge potrošačima, bez obzira na veličinu firme ili način prodaje.

To uključuje:

• privredna društva;
• preduzetnike;
• maloprodajne objekte;
• veleprodaje;
• internet prodavnice;
• e-commerce platforme;
• trgovce koji posluju putem društvenih mreža;
• pružaoce usluga koji robu ili usluge prodaju direktno potrošačima.

Drugim rečima, ukoliko ostvarujete promet robe ili određenih usluga na tržištu Republike Srbije, postoji velika verovatnoća da ste obveznik primene Zakona o trgovini.

Koji oblici trgovine postoje prema Zakonu?

Zakon razlikuje tri osnovna oblika trgovine na malo, pri čemu svaki od njih nosi određene administrativne i zakonske obaveze. 

Trgovina na prodajnom mestu

Najrasprostranjeniji oblik poslovanja jeste trgovina koja se obavlja na fizičkom prodajnom mestu.

To obuhvata:

• prodavnice;
• supermarkete;
• butike;
• specijalizovane maloprodajne objekte;
• kioske;
• tezge;
• automate;
• pokretne prodajne objekte.

Za ove oblike poslovanja posebno su značajne obaveze koje se odnose na pravilno isticanje cena, radnog vremena, podataka o trgovcu, deklaracija proizvoda i vođenje evidencije prometa.

Trgovina ličnim nuđenjem

Ovaj oblik trgovine podrazumeva direktan kontakt trgovca i kupca van klasičnog prodajnog objekta.

Najčešći primeri su:

• prodaja na kućnoj adresi;
• prodaja na radnom mestu kupca;
• promotivno-prodajni događaji;
• prezentacije proizvoda;
• direktna terenska prodaja.

Važno je naglasiti da je ovakav način poslovanja dozvoljen samo pod uslovima koje zakon jasno propisuje, uključujući posedovanje odgovarajuće dokumentacije i saglasnost potrošača za ovakav vid ponude. 

Daljinska trgovina

Poslednjih godina upravo ovaj oblik trgovine beleži najveći rast.

Daljinska trgovina podrazumeva prodaju robe ili usluga bez fizičkog prisustva kupca i trgovca u trenutku zaključenja ugovora.

Najčešći oblici su:

• internet prodavnice;
• e-commerce platforme;
• prodaja putem društvenih mreža;
• telefonska prodaja;
• kataloška prodaja;
• prodaja putem elektronske pošte;
• TV prodaja;
• dropshipping modeli poslovanja.

Za elektronsku trgovinu zakon propisuje dodatne obaveze koje se odnose na dostupnost podataka o trgovcu, pravilno prikazivanje cena, deklaracija proizvoda i vođenje evidencije prometa, čime se dodatno štite prava potrošača. 

Zašto je važno uskladiti poslovanje sa zakonom?

Mnogi privrednici smatraju da se tržišna inspekcija fokusira isključivo na velike kompanije. Međutim, u praksi se kontrole sprovode kod svih kategorija privrednih subjekata – od malih preduzetnika do velikih trgovačkih lanaca.

Najčešći problemi nisu rezultat namernog kršenja propisa, već nedovoljnog poznavanja zakonskih obaveza ili neažurnog vođenja poslovne dokumentacije.

Pravovremeno usklađivanje poslovanja donosi brojne prednosti:

• smanjuje rizik od prekršajnih kazni;
• olakšava inspekcijske kontrole;
• povećava poverenje kupaca;
• unapređuje transparentnost poslovanja;
• doprinosi profesionalnom ugledu kompanije;
• smanjuje mogućnost dodatnih troškova i sudskih postupaka.

Upravo zbog toga je redovno praćenje zakonskih izmena, kao i saradnja sa stručnim računovodstvenim i poreskim savetnicima, jedan od najboljih načina da vaše poslovanje ostane u potpunosti usklađeno sa važećim propisima.

Najčešći prekršaji prema Zakonu o trgovini – šta tržišna inspekcija najčešće kontroliše?

Jedan od najvažnijih segmenata Zakona o trgovini odnosi se na prekršajne odredbe. Njihov cilj nije samo kažnjavanje privrednih subjekata, već i podsticanje trgovaca da posluju transparentno, uredno i u skladu sa zakonom.

Važeći Zakon razlikuje dve grupe prekršaja:

• prekršaje za koje su propisane fiksne novčane kazne, odnosno prekršajni nalog;
• prekršaje za koje se vodi prekršajni postupak i za koje su propisani znatno viši rasponi novčanih kazni. 

U praksi, najveći broj kontrola tržišne inspekcije završava se upravo utvrđivanjem administrativnih nepravilnosti koje su lako mogle biti izbegnute redovnim proverama poslovanja.

U nastavku izdvajamo najčešće prekršaje zbog kojih trgovci snose odgovornost.

Prva grupa prekršaja – fiksne novčane kazne

Za ovu grupu prekršaja propisana je jedinstvena novčana kazna:

Obveznik	Novčana kazna
Pravno lice	100.000 dinara
Odgovorno lice	10.000 dinara
Preduzetnik	40.000 dinara

Za ove prekršaje tržišni inspektor može odmah izdati prekršajni nalog, bez vođenja dugotrajnog postupka. 

Nepravilno vođenje evidencije prometa

Jedna od najčešćih nepravilnosti u praksi odnosi se upravo na vođenje evidencije prometa.

Mnogi trgovci smatraju da je dovoljno posedovati fiskalni uređaj ili izdavati račune, međutim zakon propisuje mnogo šire obaveze.

Način vođenja evidencije razlikuje se u zavisnosti od oblika trgovine.

Na primer:

• za svako fizičko prodajno mesto vodi se posebna evidencija;
• kod elektronske trgovine evidencija može biti objedinjena za celokupno poslovanje ili po organizacionim celinama;
• trgovina ličnim nuđenjem vodi posebnu evidenciju koja mora biti dostupna na prijavljenoj adresi.

Evidencija mora biti potpuna, uredna i dostupna nadležnim organima u svakom trenutku kontrole. Nepotpuna ili nepravilno vođena dokumentacija predstavlja prekršaj, čak i kada promet uredno postoji u poslovnim knjigama. 

Savet BONUS SISTEMA

Preporučuje se periodična interna kontrola evidencije prometa kako bi se na vreme otklonile eventualne nepravilnosti i izbegle kazne prilikom inspekcijskog nadzora.

Neisticanje podataka o trgovcu

Svaki prodajni objekat mora jasno i vidljivo sadržati osnovne podatke o trgovcu.

To podrazumeva:

• poslovno ime;
• adresu sedišta;
• matični broj;
• odgovarajuće registarske podatke.

Kod internet prodavnica isti podaci moraju biti dostupni kupcu pre zaključenja kupovine.

Ukoliko inspektor utvrdi da navedeni podaci nisu jasno istaknuti ili nisu dostupni potrošaču, može izreći prekršajnu kaznu. 

BONUS SISTEM preporučuje

Prilikom otvaranja novog objekta ili internet prodavnice napravite kontrolnu listu svih obaveznih oznaka koje moraju biti javno dostupne kupcima.

Radno vreme mora biti jasno istaknuto

Na prvi pogled deluje kao sitnica, ali upravo zbog ovoga veliki broj trgovaca dobija prekršajni nalog.

Zakon propisuje da trgovac:

• samostalno određuje radno vreme;
• mora jasno istaći radno vreme;
• mora poslovati u skladu sa istaknutim radnim vremenom.

Posebnu pažnju treba obratiti na privremene izmene.

Na primer:

• godišnji odmor;
• inventura;
• renoviranje;
• privremeno zatvaranje;
• skraćeno radno vreme.

Svaka promena mora biti jasno naznačena pre nego što nastupi. 

Deklaracija proizvoda – jedna od najčešćih kontrola

Deklarisanje robe predstavlja jednu od najčešćih oblasti u kojima tržišna inspekcija utvrđuje nepravilnosti

Pravilno deklarisanje robe nije samo formalna zakonska obaveza, već jedan od osnovnih mehanizama zaštite potrošača. Cilj deklaracije jeste da kupcu omogući da pre donošenja odluke o kupovini raspolaže svim bitnim informacijama o proizvodu koji kupuje. Zbog toga tržišna inspekcija upravo ovu oblast vrlo često proverava prilikom redovnih i vanrednih kontrola, bez obzira na to da li se trgovina obavlja u fizičkom objektu ili putem interneta.

Važeći Zakon o trgovini propisuje da roba namenjena maloprodaji mora sadržati deklaraciju sa jasno definisanim podacima. U zavisnosti od vrste proizvoda, deklaracija mora sadržati naziv i vrstu robe, tip ili model kada je to primenljivo, količinu izraženu u odgovarajućoj jedinici mere ili komadima, podatke o proizvođaču, odnosno uvozniku kada je reč o robi iz uvoza, kao i zemlju porekla proizvoda. Svi podaci moraju biti napisani na srpskom jeziku, jasno čitljivi i lako uočljivi, kako potrošač ne bi bio doveden u zabludu prilikom kupovine. 

Posebno je važno naglasiti da odgovornost ne snosi isključivo proizvođač ili uvoznik. Iako zakon propisuje da su oni dužni da robu snabdeju ispravnom deklaracijom, trgovac koji proizvod stavlja u promet takođe odgovara ukoliko prodaje robu sa neurednom ili nepropisnom deklaracijom. To znači da se prilikom prijema robe preporučuje kontrola deklaracija, jer eventualni propust dobavljača ne oslobađa trgovca odgovornosti pred inspekcijom. 

Kod elektronske trgovine obaveze su dodatno proširene. Potrošač mora imati mogućnost da sve podatke iz deklaracije vidi pre nego što izvrši kupovinu. U praksi to znači da nije dovoljno da deklaracija bude zalepljena na proizvod koji će kupac dobiti poštom, već njeni podaci moraju biti dostupni i na stranici proizvoda u internet prodavnici. Upravo zbog toga su kontrole internet prodavnica poslednjih godina znatno intenzivnije.

U praksi se najčešće sreću nepravilnosti kao što su nedostaju podaci o uvozniku, nejasno naznačena zemlja porekla, deklaracije na stranom jeziku bez prevoda ili uklanjanje originalnih oznaka proizvođača. Svaka od ovih nepravilnosti može predstavljati osnov za izricanje prekršajne kazne.

Savet BONUS SISTEMA: 

Pre nego što proizvod bude izložen prodaji, preporučljivo je izvršiti internu kontrolu deklaracije i proveriti da li sadrži sve zakonom propisane elemente. Ovakva procedura traje svega nekoliko minuta, a može sprečiti značajne finansijske posledice tokom inspekcijskog nadzora.

Deklarisanje robe predstavlja jednu od oblasti koju tržišna inspekcija posebno detaljno proverava.

Svaki proizvod namenjen maloprodaji mora sadržati propisane podatke.

Najčešće su to:

• naziv proizvoda;
• vrsta proizvoda;
• tip ili model;
• količina;
• proizvođač;
• uvoznik (kod uvozne robe);
• zemlja porekla.

Podaci moraju biti:

• tačni;
• čitljivi;
• lako uočljivi;
• napisani na srpskom jeziku;
• istaknuti na robi, ambalaži ili neposredno uz proizvod.

Kod internet prodaje deklaracija mora biti dostupna kupcu pre same kupovine. 

Najčešće greške

• nedostaje zemlja porekla;
• nema podataka o uvozniku;
• deklaracija nije prevedena na srpski jezik;
• podaci nisu čitljivi;
• deklaracija je uklonjena ili prelepljena.

Sve navedeno može predstavljati osnov za izricanje prekršajne kazne.

Isticanje cena – više nije dovoljno samo napisati cenu

Pravilno isticanje cena predstavlja jednu od najdetaljnije uređenih oblasti Zakona o trgovini.

Cena mora biti:

• jasno vidljiva;
• lako čitljiva;
• nedvosmislena;
• izražena u dinarima.

Kod velikog broja proizvoda nije dovoljna samo prodajna cena.

Potrebno je istaći i jediničnu cenu, odnosno cenu po:

• kilogramu;
• litru;
• metru;
• kvadratnom metru;
• kubnom metru;
• drugoj odgovarajućoj jedinici mere.

Na taj način potrošač može lako uporediti proizvode različitih pakovanja.

Kod elektronske trgovine cena mora biti jasno prikazana uz proizvod pre završetka kupovine. 

Primer iz prakse

Ako prodajete deterdžent od 900 ml, nije dovoljno navesti samo cenu pakovanja.

Potrebno je prikazati i cenu po litru, osim u slučajevima kada zakon predviđa izuzetak.

Prodajni podsticaji – akcije, popusti i rasprodaje nisu proizvoljni

Jedna od oblasti u kojoj trgovci najčešće greše jeste organizovanje akcijskih prodaja.

Mnogi smatraju da je dovoljno staviti natpis “Akcija” ili “Popust”, međutim zakon propisuje mnogo više.

Svaka promotivna ponuda mora jasno sadržati:

• vrstu prodajnog podsticaja;
• robu ili uslugu na koju se odnosi;
• datum početka;
• datum završetka;
• posebne uslove ukoliko postoje.

Kod rasprodaja mora biti jasno naznačeno da traje “do isteka zaliha”, kada je to primenljivo. 

Posebna pravila za snižene cene

Izmene Zakona o trgovini posebno uređuju način prikazivanja sniženja.

Kada trgovac organizuje akcijsku prodaju ili sezonsko sniženje, mora jasno prikazati:

• prethodnu cenu;
• novu cenu.

Prethodna cena nije proizvoljna.

To je najniža cena po kojoj je proizvod bio ponuđen u periodu od 30 dana pre početka sniženja, osim u slučajevima koje zakon posebno uređuje. 

Ovo pravilo uvedeno je kako bi se sprečile lažne akcije u kojima se cena najpre veštački poveća, a zatim prikaže kao veliko sniženje.

Oglašavanje popusta mora biti istinito

Zakon zabranjuje obmanjujuće oglašavanje.

Na primer, nije dozvoljeno:

• prikazivati lažna sniženja;
• oglašavati robu koje praktično nema na stanju;
• isticati najveći procenat popusta ako se odnosi na zanemarljiv broj proizvoda;
• prikazivati prethodnu cenu koja nije stvarno važila.

Ukoliko se oglašava popust od 70%, zakon propisuje da se taj procenat mora odnositi na najmanje jednu petinu robe obuhvaćene akcijom. 

Godišnje dostavljanje podataka Ministarstvu

Pored svakodnevnih obaveza, trgovci imaju i obavezu godišnjeg dostavljanja određenih podataka Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

Podaci se dostavljaju elektronskim putem, najkasnije do 31. marta, za stanje na dan 31. decembra prethodne godine. 

Iako ova obaveza često ostane u senci drugih administrativnih poslova, njeno neispunjavanje takođe predstavlja prekršaj.

BONUS SISTEM savet

Najveći broj prekršaja iz ove grupe ne nastaje zbog namernog kršenja zakona, već zbog nedovoljno uspostavljenih internih procedura. Redovna kontrola deklaracija, cenovnika, evidencija, dokumentacije i internet prodavnice može značajno smanjiti rizik od nepravilnosti tokom inspekcijskog nadzora.

Druga grupa prekršaja – kada kazne dostižu i do 2.000.000 dinara

Dok se prva grupa prekršaja uglavnom odnosi na administrativne propuste koji se sankcionišu izdavanjem prekršajnog naloga, druga grupa obuhvata znatno ozbiljnije povrede Zakona o trgovini. Reč je o nepravilnostima koje mogu ugroziti zakonitost poslovanja, ravnopravnu tržišnu utakmicu ili prava potrošača, zbog čega zakon propisuje višestruko strože sankcije.

Za ove prekršaje nije predviđena jedinstvena novčana kazna, već raspon kazni koji zavisi od težine povrede i okolnosti konkretnog slučaja. Prema važećem Zakonu o trgovini, novčane kazne iznose:

Obveznik	Novčana kazna
Pravno lice	od 500.000 do 2.000.000 dinara
Odgovorno lice u pravnom licu	od 50.000 do 150.000 dinara
Preduzetnik	od 50.000 do 500.000 dinara

Za razliku od prve grupe prekršaja, kod ovih povreda zakona pokreće se prekršajni postupak, a u pojedinim situacijama inspektor može izreći i zaštitne mere koje direktno utiču na nastavak poslovanja. Upravo zbog toga je važno razumeti koje radnje zakon smatra najtežim povredama propisa i kako ih blagovremeno sprečiti. 

Obavljanje trgovine na nedozvoljenom prodajnom mestu

Jedna od ozbiljnijih povreda Zakona o trgovini odnosi se na obavljanje trgovine na lokacijama koje nisu određene ili odobrene od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Ova odredba posebno se odnosi na:

• kioske;
• tezge;
• pokretne prodajne objekte;
• prodaju na javnim površinama;
• prodaju iz vozila;
• druge prenosive objekte za prodaju robe.

U praksi se često dešava da privredni subjekt smatra da je dovoljno imati registrovanu delatnost kako bi mogao prodavati robu na bilo kojoj lokaciji. Međutim, Zakon jasno propisuje da mesto i vreme obavljanja ovakvog vida trgovine određuje lokalna samouprava svojim aktima. Ukoliko trgovac posluje van dozvoljene lokacije ili van propisanog vremena, čini prekršaj za koji su predviđene visoke novčane kazne. 

Pre pokretanja ovakvog oblika poslovanja preporučljivo je proveriti lokalne odluke koje uređuju korišćenje javnih površina i uslove za obavljanje trgovine.

Dokumentacija koja prati robu nije formalnost

Jedna od oblasti kojoj tržišna inspekcija posvećuje posebnu pažnju jeste dokumentacija koja prati robu tokom njenog prometa.

Svaka roba koja se nalazi u prometu mora imati odgovarajuće isprave kojima se može dokazati njeno poreklo, način nabavke i zakonitost stavljanja u promet. Ova dokumentacija omogućava inspekciji da u svakom trenutku prati tok robe od dobavljača do krajnjeg kupca, čime se sprečava promet robe nepoznatog porekla i nelojalna konkurencija. 

Dokumentacija najčešće obuhvata:

• podatke o dobavljaču;
• podatke o kupcu;
• PIB i matični broj;
• datum izdavanja dokumenta;
• naziv i količinu robe;
• nabavnu cenu;
• prodajnu cenu;
• podatke o isporuci robe.

Posebno je važno naglasiti da roba u transportu mora biti propraćena odgovarajućim ispravama koje omogućavaju identifikaciju pošiljaoca, primaoca i prevoznika. Danas te isprave mogu biti i u elektronskom obliku, u skladu sa propisima koji uređuju elektronske fakture i elektronske otpremnice. 

U praksi upravo nedostatak jednog dokumenta često predstavlja razlog za pokretanje prekršajnog postupka, iako je roba uredno evidentirana u poslovnim knjigama.

Kada evidencija prometa uopšte ne postoji

U prethodnom delu bloga govorili smo o situacijama kada evidencija postoji, ali nije potpuna ili nije vođena na propisan način.

Međutim, Zakon pravi jasnu razliku između nepotpuno vođene evidencije i njenog potpunog izostanka.

Kada trgovac uopšte ne vodi evidenciju prometa robe, zakon ovu povredu smatra znatno ozbiljnijom. Razlog za to leži u činjenici da bez odgovarajuće evidencije nije moguće utvrditi stvarni promet robe, niti izvršiti efikasan inspekcijski nadzor. 

Vođenje evidencije nije administrativna formalnost već jedan od osnovnih elemenata zakonitog poslovanja.

Posebna pažnja na elektronsku trgovinu

Razvojem internet prodaje, tržišna inspekcija sve češće kontroliše poslovanje internet prodavnica, e-commerce platformi i trgovaca koji robu prodaju putem digitalnih kanala.

Mnogi vlasnici internet prodavnica pogrešno smatraju da su kontrole usmerene isključivo na fizičke objekte. U stvarnosti, elektronska trgovina podleže gotovo istim pravilima kao i klasična maloprodaja, uz dodatne obaveze koje se odnose na dostupnost informacija kupcu pre zaključenja kupovine.

Na internet stranici potrebno je obezbediti jasno dostupne podatke o trgovcu, pravilno prikazati cene, deklaracije proizvoda, uslove prodaje i druge informacije propisane zakonom. Nedostatak bilo kog od ovih elemenata može predstavljati osnov za pokretanje inspekcijskog postupka. 

Zbog kontinuiranog rasta e-commerce tržišta, može se očekivati da će upravo ova oblast u narednim godinama biti predmet još intenzivnijeg nadzora.

Privremene mere koje mogu zaustaviti poslovanje

Novčana kazna nije jedina posledica utvrđenih nepravilnosti.

U određenim slučajevima tržišna inspekcija može izreći i zaštitne mere koje imaju neposredan uticaj na poslovanje privrednog subjekta.

One mogu obuhvatiti:

• privremenu zabranu prodaje određene robe;
• privremenu zabranu pružanja određene usluge;
• privremenu zabranu obavljanja daljinske trgovine;
• privremenu zabranu trgovine ličnim nuđenjem;
• privremeno zatvaranje prodajnog objekta.

Ove mere ostaju na snazi sve dok se ne otklone utvrđene nepravilnosti, odnosno do isteka roka propisanog zakonom. Za mnoge privredne subjekte upravo ovakve mere predstavljaju mnogo veći finansijski rizik od same novčane kazne, jer mogu dovesti do prekida poslovanja, gubitka prihoda i narušavanja poverenja kupaca. 

Špekulacija i piramidalna trgovina – ozbiljna kršenja Zakona

Zakon o trgovini posebno zabranjuje radnje kojima se narušava tržišna konkurencija ili dovode u zabludu potrošači.

To se, između ostalog, odnosi na nedozvoljenu špekulaciju, odnosno postupke kojima trgovac veštački utiče na ponudu i potražnju robe sa ciljem ostvarivanja neopravdane koristi. Takve radnje mogu uključivati prikrivanje robe, ograničavanje njene prodaje ili zaključivanje prividnih ugovora kojima se utiče na stanje na tržištu. 

Pored toga, zakon izričito zabranjuje organizovanje, reklamiranje ili podsticanje piramidalne trgovine. Ovakvi modeli poslovanja zasnivaju se na uključivanju novih članova u mrežu prodaje uz obavezu plaćanja naknada ili kupovine robe pod uslovima koji nisu ekonomski opravdani. Njihova zabrana ima za cilj zaštitu potrošača i očuvanje poštene tržišne utakmice.

Kako se pripremiti za inspekcijski nadzor?

Najbolja zaštita od prekršajnih kazni nije reagovanje nakon dolaska inspekcije, već preventivna kontrola poslovanja.

Preporučljivo je periodično proveriti:

✔ da li su deklaracije svih proizvoda potpune;

✔ da li su cene pravilno istaknute;

✔ da li su evidencije prometa ažurne;

✔ da li postoji kompletna dokumentacija za robu;

✔ da li su svi podaci o trgovcu javno dostupni;

✔ da li su promotivne akcije organizovane u skladu sa zakonom;

✔ da li internet prodavnica sadrži sve obavezne informacije;

✔ da li zaposleni poznaju osnovne procedure tokom inspekcijskog nadzora.

Iskustvo pokazuje da se najveći broj nepravilnosti može otkriti i otkloniti internom kontrolom, mnogo pre nego što ih utvrdi tržišna inspekcija.

BONUS SISTEM – vaš partner za usklađeno i sigurno poslovanje

Praćenje čestih izmena propisa predstavlja izazov za veliki broj privrednika, posebno kada se svakodnevno suočavaju sa vođenjem poslovanja, radom sa kupcima i administrativnim obavezama. Upravo zato je pravovremena stručna podrška jedan od najefikasnijih načina za smanjenje rizika od prekršaja i nepotrebnih finansijskih troškova.

U BONUS SISTEMU pružamo stručnu podršku privrednim društvima i preduzetnicima u oblasti računovodstva, poreskog savetovanja i usklađivanja poslovanja sa važećim propisima. Kroz redovno praćenje zakonskih izmena i praktične savete pomažemo klijentima da svoje poslovanje organizuju na način koji odgovara zakonskim zahtevima, ali i potrebama savremenog tržišta.

Ukoliko želite da proverite da li je vaše poslovanje u skladu sa Zakonom o trgovini ili vam je potrebna pomoć u uspostavljanju internih procedura, tim BONUS SISTEMA stoji vam na raspolaganju.

Često postavljana pitanja o Zakonu o trgovini (FAQ)

Da li se Zakon o trgovini odnosi i na internet prodavnice?

Da. Zakon o trgovini primenjuje se i na elektronsku trgovinu, odnosno na sve privredne subjekte koji robu ili usluge prodaju putem interneta. To obuhvata internet prodavnice, e-commerce platforme, kao i druge oblike daljinske trgovine. Trgovci koji posluju na ovaj način imaju iste osnovne obaveze kao i klasične prodavnice, ali i dodatne obaveze koje se odnose na dostupnost podataka o trgovcu, pravilno prikazivanje cena, deklaracija i drugih informacija koje kupac mora imati pre zaključenja kupovine. 

Da li roba mora imati deklaraciju?

Da. Roba namenjena maloprodaji mora biti pravilno deklarisana u skladu sa Zakonom o trgovini i drugim posebnim propisima koji uređuju označavanje proizvoda. Deklaracija mora sadržati propisane podatke o proizvodu, proizvođaču ili uvozniku, količini, vrsti robe i drugim elementima koji omogućavaju potrošaču da donese informisanu odluku o kupovini. Prodaja robe bez deklaracije ili sa neurednom deklaracijom predstavlja prekršaj. 

Da li je dovoljno istaći samo prodajnu cenu proizvoda?

Ne u svim slučajevima. Kada je to propisano zakonom, trgovac je dužan da pored prodajne istakne i jediničnu cenu proizvoda, odnosno cenu po kilogramu, litru, metru ili drugoj odgovarajućoj jedinici mere. Cilj ove obaveze jeste da potrošač može jednostavno da uporedi proizvode različitih pakovanja i donese informisanu odluku prilikom kupovine. 

Šta predstavlja prethodna cena tokom akcijske prodaje?

Prethodna cena nije cena koju trgovac proizvoljno odredi neposredno pre početka akcije. Zakon propisuje da je prethodna cena najniža cena po kojoj je proizvod bio ponuđen tokom 30 dana koji prethode početku sniženja, osim u posebnim slučajevima koje zakon uređuje. Ovo pravilo uvedeno je kako bi se sprečilo prikazivanje lažnih popusta i obmanjivanje potrošača. 

Koliko može trajati akcijska prodaja?

Akcijska prodaja može trajati najduže 31 dan. Za sezonska sniženja i rasprodaje važe posebna pravila propisana Zakonom o trgovini, uključujući periode u kojima se mogu organizovati i način prikazivanja prethodne i snižene cene. 

Kolike su kazne za nepoštovanje Zakona o trgovini?

Visina kazne zavisi od vrste prekršaja. Za određene administrativne propuste propisane su fiksne novčane kazne, dok za ozbiljnije povrede zakona kazne za pravna lica mogu iznositi od 500.000 do 2.000.000 dinara, uz dodatne sankcije za odgovorna lica i preduzetnike. U pojedinim slučajevima mogu biti izrečene i zaštitne mere poput privremene zabrane obavljanja delatnosti ili zatvaranja prodajnog objekta. 

Da li tržišna inspekcija kontroliše male preduzetnike?

Da. Veličina privrednog subjekta nije kriterijum za sprovođenje inspekcijskog nadzora. Tržišna inspekcija može izvršiti kontrolu kako velikih trgovačkih lanaca, tako i malih preduzetnika, porodičnih firmi ili internet prodavnica. Zbog toga je važno da svaki trgovac posluje u skladu sa propisima, bez obzira na obim poslovanja.

Da li prodaja putem društvenih mreža podleže Zakonu o trgovini?

Ukoliko se putem društvenih mreža obavlja organizovana prodaja robe ili usluga, takav način poslovanja podleže pravilima koja uređuju daljinsku trgovinu. To znači da trgovac mora ispunjavati iste zakonske obaveze kao i kod drugih oblika elektronske trgovine, uključujući dostupnost osnovnih podataka, pravilno prikazivanje cena i poštovanje prava potrošača. 

Koliko dugo tržišna inspekcija može pokrenuti postupak?

Za prekršaje propisane Zakonom o trgovini prekršajni postupak se ne može pokrenuti niti voditi nakon proteka dve godine od dana kada je prekršaj učinjen. 

Kako se najbolje pripremiti za inspekcijski nadzor?

Najbolja priprema jeste redovna interna kontrola poslovanja. To podrazumeva proveru deklaracija proizvoda, pravilno isticanje cena, vođenje evidencije prometa, posedovanje kompletne dokumentacije za robu, usklađenost promotivnih aktivnosti sa zakonom i ažuriranje svih podataka koji moraju biti dostupni potrošačima. Preventivna kontrola je daleko jednostavnija i jeftinija od otklanjanja nepravilnosti nakon inspekcijskog nadzora.

ŠTA sve ovo znači za trgovce?

Savremeno poslovanje podrazumeva mnogo više od kvalitetnog proizvoda ili usluge. Pored tržišne konkurentnosti, svaki privredni subjekt mora voditi računa i o usklađenosti sa zakonskim propisima koji uređuju promet robe i pružanje usluga. Zakon o trgovini jasno definiše obaveze trgovaca, način organizovanja prodaje, pravila za elektronsku trgovinu, isticanje cena, deklarisanje proizvoda, vođenje evidencija i sprovođenje prodajnih podsticaja, a nepoštovanje ovih pravila može rezultirati značajnim finansijskim posledicama i drugim merama koje utiču na redovno poslovanje. 

Pravovremeno usklađivanje poslovanja sa važećim propisima ne treba posmatrati isključivo kao zakonsku obavezu, već i kao ulaganje u sigurnost poslovanja, zaštitu ugleda kompanije i izgradnju poverenja kod kupaca i poslovnih partnera. Redovno praćenje izmena propisa, organizovanje interne kontrole i saradnja sa stručnim savetnicima značajno smanjuju rizik od nepravilnosti i omogućavaju stabilnije poslovanje u dinamičnom regulatornom okruženju.

Bez obzira na to da li poslujete kroz maloprodajni objekat, veleprodaju, internet prodavnicu ili kombinujete više kanala prodaje, preporučljivo je periodično proveriti da li su vaše procedure usklađene sa Zakonom o trgovini i pratećim propisima. Preventivno delovanje gotovo je uvek jednostavnije i ekonomičnije od rešavanja posledica nakon sprovedenog inspekcijskog nadzora.

BONUS SISTEM – stručna podrška za usklađeno poslovanje

Praćenje čestih izmena zakonskih propisa predstavlja izazov za veliki broj privrednika. Pored svakodnevnih poslovnih obaveza, potrebno je voditi računa o računovodstvenim procedurama, poreskim propisima, trgovinskim pravilima i administrativnim zahtevima koji se kontinuirano menjaju.

Tim BONUS SISTEMA pruža stručnu podršku privrednim društvima i preduzetnicima u oblasti računovodstva, poreskog savetovanja i usklađivanja poslovanja sa važećim zakonima. Kroz kontinuirano praćenje propisa i praktične savete pomažemo klijentima da smanje rizik od prekršaja, unaprede interne procedure i bezbedno razvijaju svoje poslovanje.

Potrebna vam je stručna pomoć?

Kontaktirajte BONUS SISTEM i obezbedite pouzdanog partnera koji će vam pomoći da svoje poslovanje uskladite sa važećim propisima i fokusirate se na ono što je zaista važno – razvoj vašeg biznisa.

Kontaktirajte Bonus Sistem — vaš pouzdan partner za računovodstvo, poreze i poslovno savetovanje.

Kontaktirajte nas i pokrenite svoj biznis. Nudimo moderno knjigovodstvo i profesionalne računovodstvene i pravne usluge.
Bonus Sistem d.o.o.
Agencija za knjigovodstvo
Adresa: Terazije 42, 11000 Beograd – Stari grad.
Telefon: + 381 11 403 55 27, + 381 63 112 60 38
Mobilni: +381 63 112 60 36
www.bonus-sistem.com
Email: office.bonus@bonus-sistem.com, bonussistem@gmail.com

Pošalji upit

MOŽDA VAS ZANIMA I:

• Zakon o trgovini 2026 – Sve što trgovci u Srbiji moraju da znaju: obaveze, kazne i najvažnije izmene
• Novi SEF Admin modul – kompletan vodič za registraciju, korisnike i ovlašćenja u 2026.
• SEPA U SRBIJI: Šta donosi novi sistem plaćanja i kako utiče na firme i građane?
• Izmena poreske prijave za porez na dobit pravnih lica: Kada, kako i zašto se podnosi?
• Prodaja stanova u izgradnji: Kada se priznaju prihodi i rashodi ako su izdati konačni fiskalni računi?