Virtuelna kancelarija u Srbiji: zakonske obaveze, ZSPNFT i inspekcijski rizici

Virtuelna kancelarija odavno više nije samo praktično rešenje za startape i preduzetnike koji žele reprezentativnu adresu bez fizičkog prisustva. U Srbiji, ova usluga danas nosi i konkretne zakonske obaveze, naročito u kontekstu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma (ZSPNFT).

Mišljenje Uprave za sprečavanje pranja novca iz decembra 2025. godine dodatno je razjasnilo dileme iz prakse i poslalo jasnu poruku tržištu: pružaoci usluga virtuelne kancelarije jesu obveznici ZSPNFT.

U nastavku objašnjavamo:

• šta se tačno smatra virtuelnom kancelarijom,
• zašto ove usluge potpadaju pod ZSPNFT,
• koje su konkretne obaveze pružalaca usluga,
• najčešće greške u praksi,
• i šta inspekcija prvo proverava.

---

Šta je virtuelna kancelarija u pravnom smislu?

Virtuelna kancelarija podrazumeva pružanje jedne ili više sledećih usluga privrednim društvima:

• prijavu sedišta društva na određenoj adresi,
• korišćenje poslovne adrese ili adrese za korespondenciju,
• prijem, evidenciju i prosleđivanje pošte,
• administrativnu podršku bez fizičkog boravka klijenta.

Važno je naglasiti da Zakon o privrednim društvima ne ograničava broj firmi koje mogu biti registrovane na istoj adresi, niti zabranjuje ovaj model poslovanja. Međutim, upravo zbog mogućnosti zloupotrebe, ove usluge dolaze pod pojačan regulatorni nadzor.

---

Virtuelna kancelarija i ZSPNFT: zašto nastaje obaveza?

Prema članu 4. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, obveznici su i pružaoci usluga privrednim društvima, kada u okviru svoje profesionalne delatnosti nude:

• sedište,
• poslovnu adresu,
• adresu za korespondenciju,
• ili druge povezane administrativne usluge.

Uprava za sprečavanje pranja novca je u svom mišljenju iz decembra 2025. godine jasno zauzela stav da lice koje pruža uslugu virtuelne kancelarije jeste obveznik ZSPNFT, bez obzira na to da li mu je to pretežna ili dodatna delatnost.

Drugim rečima: nije presudno kako ste registrovani u APR-u, već šta faktički radite u praksi.

---

Kada su obaveze još šire?

Ako pružalac virtuelne kancelarije, pored adrese i prijema pošte, nudi i:

• osnivanje privrednih društava,
• administrativno upravljanje firmama,
• dodatne korporativne ili knjigovodstvene usluge,

onda se smatra da pruža više usluga iz člana 4. stav 5. ZSPNFT, čime se nivo odgovornosti i obaveza dodatno proširuje.

U praksi se to često odnosi na:

• knjigovodstvene agencije,
• advokatske kancelarije,
• konsultantske firme,
• specijalizovane „virtual office“ kompanije.

---

Koje su konkretne obaveze obveznika ZSPNFT?

Pružaoci usluga virtuelne kancelarije imaju obavezu da uspostave kompletan sistem usklađenosti, koji uključuje:

• donošenje internih akata i procedura za sprečavanje pranja novca,
• izradu procene rizika klijenata, usluga i poslovnog modela,
• imenovanje odgovornog lica za sprovođenje ZSPNFT,
• sprovođenje poznavanja i identifikacije klijenata (KYC),
• kontinuirano praćenje poslovnih odnosa,
• obuku zaposlenih,
• vođenje i čuvanje propisane dokumentacije.

Ove obaveze postoje pre nego što dođe do kontrole – ne tek kada inspekcija zakuca na vrata.

---

Najčešće greške u praksi

Iz iskustva kontrole i savetodavne prakse, najčešće greške kod virtuelnih kancelarija su:

• uverenje da su „samo adresa“, pa samim tim i van ZSPNFT sistema,
• nepostojanje pisanih procedura,
• formalno imenovano odgovorno lice bez stvarne funkcije,
• nepostojanje procene rizika,
• neprijavljivanje sumnjivih transakcija ili klijenata,
• oslanjanje na zastarele šablone ili tuđa rešenja.

ZSPNFT ne poznaje improvizaciju.

---

Šta inspekcija prvo proverava?

U nadzoru nad obveznicima virtuelne kancelarije, Uprava za sprečavanje pranja novca najčešće proverava:

• da li ste pravilno identifikovali status obveznika,
• postojanje i ažurnost internih akata,
• procenu rizika i njenu primenu u praksi,
• dokumentaciju o klijentima,
• evidenciju obuka zaposlenih,
• način prijema i obrade pošte za klijente.

Kazne za nepostupanje nisu simbolične, a reputacioni rizik često je veći od finansijskog.

---

Šta kaže Zakon o privrednim društvima: Kako propisno funkcioniše jedna virtuelna kancelarija?

ZAKON O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA: Virtuelne kancelarije

Virtuelna kancelarija je usluga koja podrazumeva mogućnost registracije sedišta firme na određenoj adresi, kao i prijem pošte koja toj firmi stiže. Iako je otvaranje virtuelnih kancelarija bilo u ponudi i pre pandemije, sa odomaćivanjem rada od kuće i na daljinu, a kasnije i dolaskom državljana Rusije po izbijanju rata u Ukrajini, ovaj poslovni koncept dobio je na popularnosti u Srbiji.

Samo u Beogradu na pojedinim adresama registrovano je i po stotinak kompanija i preduzetnika, ali ne postoje procene koliko “virtuelnih kancelarija” trenutno posluje u Srbiji – ono što je sigurno je da interesovanja ne manjka, a posebno za prestižne beogradske adrese.

Jedno do prvih pitanja na koja privrednici traže odgovor je – da li je uopšte zakonito da na jednoj adresi bude registrovane na desetine firmi i preduzetnika? Advokat Valentina Stanković Momčilović objašnjava da nijedan propis ne predviđa maksimalan broj firmi koji sme da ima registrovano sedište na istoj adresi, što omogućava rad virtuelnim kancelarijama u Srbiji.

Preporučuje, međutim, da se uvek proveri za svaki konkretan slučaj da li postoji propis koji predviđa za određenu delatnost uslove koji treba da budu ispunjeni u pogledu prostora.

“Tako, na primer, za obavljanje delatnosti iz sektora zdravstva ili farmacije propisi predviđaju kakav prostor treba da bude. Domaći propisi ne uvode ograničenje da ne sme da bude registrovano više od jedne firme na određenoj adresi, ali treba izvršiti analizu propisa koji se odnose na konkretnu delatnost kako bi se utvrdilo da ne postoje okolnosti koje mogu biti prepreka za dobijanje dozvole za obavljanje te delatnosti”, ističe naša sagovornica.

Do virtuelne kancelarije može se doći uz pomoć kompanija koje su se specijalizovale za pronalazak ili ponudu poslovnog, coworking ili kancelarijskog prostora, ali i brojnih advokatskih kancelarija i knjigovodstvenih agencija koje nude uslugu registracije firme na određenoj adresi i upravljanje poštom.

Cena iznajmljivanja adrese za sedište firme i prijem pošte kreće se od oko desetak evra nedeljno, a najčešće košta između 30 i 50 evra mesečno, u zavisnosti od grada, lokacije ali i ostalih usluga koje mogu biti uključene u “zakup”.

Jedna od značajnih prednosti virtuelnih kancelarija je u tome što se firma ne registruje na sopstvenu adresu, rekao nam je Milan Trbojević, osnivač i vlasnik knjigovodstvene agencije “Knjiški moljac”.

“U ostale prednosti spada i to da danas, kada zaposleni rade i od kuće, ne morate imati iznajmljen prostor. Virtuelna kancelarija daje vam i mogućnost putovanja i rada iz inostranstva, bez brige da poštu neće imati ko da primi ili poseti fizičku adresu”, objašnjava Trbojević.

Prema njegovom iskustvu, najčešći korisnici usluga virtuelne kancelarije su novoosnovane firme koje još nisu našle odgovarajući poslovni prostor, kao i firme čiji zaposleni rade od kuće, a kako bi imale jedinstvenu adresu.

“Virtuelne kancelarije koriste i oni koji rade online sa različitih lokacija”, dodaje Trbojević.

Njihova praksa takođe govori da se domaći klijenti najčešće odlučuju za virtuelne kancelarije kako ne bi firmu registrovali na sopstvenoj adresi stanovanja, kao i da gledaju da pri “selidbi” firme ne promene i opštinu, kako bi izbegli peripetije sa Poreskom upravom.

Advokat Valentina Stanković Momčilović takođe podseća da to što se usluga zove “virtuelna kancelarija” ne znači da nema “fizičkih obaveza” držanja određene dokumentacije.

“Propisi predviđaju da se određena dokumentacija drži u sedištu firme. Tako bi kompanija u slučaju inspekcijskog nadzora trebalo da ima u sedištu osnivački akt, rešenje Agencije za privredne registre o osnivanju (eventualno i druga rešenja), opšte akte društva, zapisnike, izveštaje, evidencije, ugovore o radu (ukoliko zaposleni obavljaju posao u sedištu firme) i drugu dokumentaciju”, podseća ona.

Dodaje da Zakon o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021) predviđa da je moguće ovu dokumentaciju čuvati i na drugom mestu koje je poznato i dostupno svim članovima društva, te bi bilo neophodno u tom slučaju informaciju o mestu čuvanja dokumentacije učiniti jasno dostupnom članovima.

“Regulatorni dokumenti, kao što su određene dozvole, saglasnosti, sertifikati i slično takođe mogu biti neophodni u slučaju kontrole, a sve zavisno od delatnosti kompanije”, ističe Stanković Momčilović.

Izvor: Paragraf.rs

Zaključak

Virtuelna kancelarija u Srbiji je legitiman i dozvoljen poslovni model, ali više nije regulatorno neutralna zona. Mišljenje Uprave iz 2025. godine jasno potvrđuje da pružaoci ovih usluga imaju status obveznika ZSPNFT i moraju poslovati u skladu sa zakonom.

Ako nudite virtuelne kancelarije, pravo pitanje nije da li imate obaveze – već da li ste ih već uskladili sa propisima.

Pravovremeno usklađivanje uvek je jeftinije od naknadnog objašnjavanja.

Kontaktirajte nas i pokrenite svoj biznis. Nudimo moderno knjigovodstvo i profesionalne računovodstvene i pravne usluge.
Bonus Sistem d.o.o.
Agencija za knjigovodstvo
Adresa: Terazije 42, 11000 Beograd – Stari grad.
Telefon: + 381 11 403 55 27, + 381 63 112 60 38
Mobilni: +381 63 112 60 36
www.bonus-sistem.com
Email: office.bonus@bonus-sistem.com, bonussistem@gmail.com

Pošalji upit

Bonus Sistem — vaš pouzdan knjigovodstveni i pravni partner.