• 20/03/2026
  • Postavio: Bonus Sistem
  • Kategorija Nekategorisano
Нема коментара
ULAZNE FAKTURE U PAPIRNOJ FORMI DOBIJENE OD DOBAVLJAČA OBVEZNIKA PDV – ISPRAVNOST, KNJIŽENJE I PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA

ULAZNE FAKTURE U PAPIRNOJ FORMI DOBIJENE OD DOBAVLJAČA OBVEZNIKA PDV – ISPRAVNOST, KNJIŽENJE I PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA

Uvod: forma dokumenta naspram poreske realnosti

U savremenom poreskom i računovodstvenom sistemu Republike Srbije, u kojem je uvedena obavezna primena sistema elektronskih faktura, jedno od najčešćih i najosetljivijih pitanja u praksi odnosi se na status ulaznih faktura koje su izdane u papirnoj formi, i to posebno u situacijama kada je dobavljač obveznik PDV i kada postoji potencijalna obaveza izdavanja elektronske fakture.

Iako bi se na prvi pogled moglo zaključiti da je svaka papirna faktura u takvom sistemu automatski problematična, pravni okvir je značajno kompleksniji i zahteva pažljivo razdvajanje tri ključna aspekta: verodostojnosti računovodstvene isprave, obaveze izdavanja elektronske fakture i prava na odbitak prethodnog poreza.

Upravo nerazumevanje ove razlike u praksi dovodi do čestih grešaka, poreskih korekcija i nepotrebnog finansijskog rizika za privredna društva i preduzetnike.

Verodostojnost računovodstvene isprave kao osnov za knjiženje

Polazna tačka za razumevanje pitanja knjiženja papirnih faktura jeste definicija računovodstvene isprave u smislu Zakona o računovodstvu.

Prema članu 9. stav 2. Zakona o računovodstvu:

„Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.“

Iz ove zakonske formulacije proizilazi izuzetno važan zaključak: zakon ne uslovljava verodostojnost dokumenta njegovom formom, već njegovim sadržajem i sposobnošću da dokumentuje poslovni događaj na jasan i nedvosmislen način.

To znači da papirna faktura, ukoliko sadrži sve elemente koji omogućavaju identifikaciju poslovne promene, može predstavljati validnu osnovu za knjiženje, bez obzira na to što u konkretnom slučaju možda nije izdata putem sistema elektronskih faktura.

U praksi to podrazumeva sledeće:

  • da dokument sadrži podatke o izdavaocu i primaocu
  • da postoji jasno definisan osnov transakcije
  • da su iskazani iznosi, osnovica i eventualni PDV
  • da postoji veza između dokumenta i stvarnog poslovnog događaja

Ukoliko su ovi uslovi ispunjeni, knjiženje je moguće i dozvoljeno, nezavisno od pitanja da li je dokument izdat u skladu sa svim poreskim pravilima.

Razdvajanje knjiženja i prava na odbitak prethodnog poreza

Jedna od najvažnijih stvari koje treba jasno naglasiti jeste da pravo na knjiženje i pravo na odbitak prethodnog poreza nisu identični pojmovi, iako se u praksi često pogrešno poistovećuju.

Knjiženje predstavlja računovodstveni proces evidentiranja poslovnog događaja, dok pravo na odbitak prethodnog poreza predstavlja poresko pravo koje je striktno regulisano Zakonom o PDV i povezanim propisima.

To znači da je moguće da:

  • dokument bude validan za knjiženje
  • ali da ne postoji pravo na odbitak PDV

Ova situacija je posebno česta upravo kod papirnih faktura u sistemu gde postoji obaveza izdavanja elektronskih faktura.

Obaveza izdavanja elektronske fakture i njen uticaj na PDV

Ključna odredba koja definiše pravo na odbitak prethodnog poreza u kontekstu elektronskog fakturisanja nalazi se u članu 28. stav 4. Zakona o PDV:

„Ako je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu tog prometa može da se ostvari isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture.“

Ova odredba uvodi vrlo jasan i restriktivan princip:

  • ukoliko postoji obaveza izdavanja elektronske fakture
  • pravo na odbitak PDV postoji isključivo ako je ta faktura zaista izdata i prihvaćena u sistemu

Iz toga proizilazi da papirna faktura, čak i ako je u potpunosti sadržajno ispravna, ne može biti osnov za odbitak prethodnog poreza ukoliko je postojala obaveza izdavanja elektronske fakture.

Slučaj članarine – kada ne postoji promet u smislu PDV

Kod članarina koje se plaćaju poslovnim udruženjima često dolazi do pogrešnog očekivanja da postoji obaveza izdavanja elektronske fakture.

Međutim, pravna priroda članarine je drugačija od klasičnog prometa dobara i usluga.

Član 3. Zakona o PDV definiše predmet oporezivanja i jasno upućuje na to da se PDV primenjuje na promet dobara i usluga uz naknadu.

Kod članarine:

  • ne postoji klasičan promet
  • ne postoji naknada za konkretnu uslugu u smislu PDV
  • radi se o članstvu i pravima koja iz njega proizilaze

Zbog toga:

  • članarina nije predmet PDV
  • ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture
  • papirni dokument je dovoljan za knjiženje

U ovom slučaju ne postoji ni pitanje odbitka prethodnog poreza, jer PDV nije ni obračunat.

Slučaj javnog beležnika – kompleksnost u praksi

Situacija postaje značajno kompleksnija kod usluga javnog beležnika, gde postoji PDV i gde se postavlja pitanje pravilnog načina izdavanja računa.

Prema važećim tumačenjima i praksi, javni beležnik može biti u jednoj od dve situacije:

  • da pretežno posluje sa fizičkim licima
  • da pretežno posluje sa pravnim licima i preduzetnicima

U zavisnosti od te strukture prometa, menja se i način izdavanja računa:

  • u prvom slučaju izdaje fiskalne račune
  • u drugom slučaju izdaje elektronske fakture

Problem nastaje iz činjenice da primalac usluge nema uvid u strukturu poslovanja dobavljača, a od tog podatka direktno zavisi njegovo pravo na odbitak PDV.

U praksi to znači:

  • ako je dobavljač trebalo da izda elektronsku fakturu, a izdao je papirnu
  • primalac nema pravo na odbitak prethodnog poreza

bez obzira na to što nije mogao da utiče na način izdavanja dokumenta.

Izuzeci od obaveze izdavanja elektronske fakture

Zakon o elektronskom fakturisanju predviđa određene izuzetke od obaveze izdavanja elektronskih faktura.

Jedan od značajnijih izuzetaka odnosi se na:

  • zahteve za isplatu troškova i nagrada u sudskim i drugim postupcima

U takvim situacijama, iako postoji novčani tok, ne postoji obaveza izdavanja elektronske fakture, pa samim tim papirni dokument može biti validan i za potrebe PDV.

Međutim, u praksi je ključno da:

  • postoji jasna dokumentacija
  • da je nedvosmisleno utvrđeno da se radi o toj vrsti transakcije

jer u suprotnom postoji visok rizik od osporavanja prava na odbitak PDV.

Praktični primeri iz poslovanja

U cilju boljeg razumevanja, navodimo nekoliko tipičnih situacija.

U slučaju IT usluga, kada jedna kompanija pruža softverske ili konsultantske usluge drugoj kompaniji, postoji jasna obaveza izdavanja elektronske fakture. Ukoliko dobavljač izda papirnu fakturu, primalac može izvršiti knjiženje, ali nema pravo na odbitak PDV.

Kod kupovine robe između dva PDV obveznika, takođe postoji obaveza izdavanja elektronske fakture. Papirna faktura u tom slučaju predstavlja poreski rizik u delu odbitka PDV.

Kod članarina i sličnih davanja, gde ne postoji promet u smislu PDV, papirni dokument je dovoljan i ne postoji dodatna obaveza u vezi sa SEF-om.

Kod pravnih i beležničkih usluga, situacija je promenljiva i zavisi od konkretnog statusa dobavljača, što zahteva dodatni oprez i proveru.

Najčešće greške u praksi

Na osnovu dosadašnje prakse, najčešće greške koje prave privredna lica uključuju:

  • automatsko prihvatanje papirnih faktura bez provere SEF obaveze
  • mešanje pojma knjiženja i prava na odbitak PDV
  • oslanjanje na izjave dobavljača umesto na zakonski okvir
  • nepostojanje interne kontrole ulaznih dokumenata

Preporuke za smanjenje poreskog rizika

U cilju zaštite poslovanja i izbegavanja potencijalnih poreskih korekcija, preporučuje se uvođenje jasnih procedura za obradu ulaznih faktura.

To podrazumeva:

  • proveru da li za konkretnu transakciju postoji obaveza izdavanja elektronske fakture
  • razdvajanje procesa knjiženja i PDV evidencija
  • evidenciju spornih faktura
  • komunikaciju sa dobavljačima u cilju usklađivanja načina fakturisanja

Zaključak

Analiza papirnih faktura u sistemu elektronskog fakturisanja pokazuje da je neophodno jasno razlikovati računovodstveni i poreski aspekt poslovnih transakcija.

Dok zakon dozvoljava knjiženje na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava bez obzira na njihovu formu, poreski propisi uvode dodatna ograničenja koja direktno utiču na pravo na odbitak prethodnog poreza.

Upravo zbog toga, pravilno postupanje u vezi sa ulaznim fakturama zahteva ne samo tehničko znanje, već i razumevanje šireg regulatornog okvira, kao i kontinuirano praćenje prakse i tumačenja nadležnih organa.

U suprotnom, razlika između „ispravnog dokumenta“ i „ispravnog poreskog tretmana“ može postati značajan izvor finansijskog rizika za poslovanje.

Relevantni pravni izvori i napomene za primenu u praksi

Radi potpunog razumevanja pitanja ispravnosti ulaznih faktura u papirnoj formi, njihovog evidentiranja u poslovnim knjigama i ostvarivanja prava na odbitak prethodnog poreza, neophodno je osloniti se na važeći zakonodavni okvir Republike Srbije. U nastavku su izdvojeni ključni propisi i odredbe koje su neposredno primenljive u analiziranim situacijama, uz kratka pojašnjenja njihove praktične primene.

Zakon o porezu na dodatu vrednost

Zakon o porezu na dodatu vrednost predstavlja osnovni propis za utvrđivanje da li određena transakcija podleže oporezivanju, kao i pod kojim uslovima obveznik može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza.

Posebno su značajne sledeće odredbe:

  • Član 3 – definiše pojam prometa dobara i usluga, odnosno utvrđuje šta se smatra predmetom oporezivanja PDV-om. U kontekstu članarina i sličnih davanja, ova odredba je ključna za zaključak da određene uplate ne predstavljaju promet u smislu zakona, te samim tim nisu predmet PDV-a.
  • Član 28 stav 4 – propisuje ograničenje prava na odbitak prethodnog poreza u situacijama kada postoji obaveza izdavanja elektronske fakture:

„Ako je za promet dobara ili usluga propisana obaveza izdavanja elektronske fakture u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronsko fakturisanje, pravo na odbitak prethodnog poreza može da se ostvari isključivo na osnovu prihvaćene elektronske fakture.“

Ova odredba ima direktne praktične posledice, jer pravo na odbitak PDV-a ne zavisi samo od postojanja fakture, već i od toga da li je ona izdata u zakonom propisanom obliku.

Zakon o elektronskom fakturisanju

Zakon o elektronskom fakturisanju uređuje obavezu izdavanja, prijema i čuvanja elektronskih faktura između subjekata javnog i privatnog sektora.

Dostupan na:
https://www.paragraf.rs/molovani/zakon-o-elektronskom-fakturisanju.html

Relevantne odredbe uključuju:

  • Član 2 – definiše pojam „transakcije“, pri čemu se naglašava da se zakon primenjuje na promet dobara i usluga između subjekata.
  • Član 3 – uređuje obavezu izdavanja elektronskih faktura, uključujući i posebne slučajeve kao što su zahtevi za isplatu prema subjektima javnog sektora.
  • Član 3 stav 2 tačka 7 – propisuje izuzetke od obaveze izdavanja elektronske fakture, između ostalog za određene isplate u sudskim i drugim postupcima.

U praksi, pravilna primena ovog zakona zahteva razumevanje razlike između transakcija koje predstavljaju promet i onih koje to nisu, kao i identifikaciju situacija u kojima postoji ili ne postoji obaveza izdavanja e-fakture.

Pravilnik o elektronskom fakturisanju

Pravilnik bliže uređuje tehničke i operativne aspekte primene sistema elektronskih faktura (SEF), uključujući evidentiranje podataka i način vođenja evidencija.

Dostupan na:
https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik-o-elektronskom-fakturisanju.html

Njegova praktična važnost ogleda se u sledećem:

  • uređuje način evidentiranja prethodnog poreza kroz sistem SEF,
  • potvrđuje postojanje paralelnih evidencija (računovodstvene evidencije, POPDV, SEF),
  • ukazuje na činjenicu da forma dokumenta (elektronska ili druga) može imati uticaj na poreski tretman, ali ne nužno i na mogućnost knjiženja.

Zakon o računovodstvu

Zakon o računovodstvu uređuje osnovne principe priznavanja i evidentiranja poslovnih promena, uključujući definiciju računovodstvene isprave.

Ključna odredba:

  • Član 9 stav 2:

„Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.“

Ova odredba jasno ukazuje da je za knjiženje presudna verodostojnost dokumenta, a ne njegova forma, što ima poseban značaj u situacijama kada faktura nije izdata preko SEF-a.

Zaključna napomena za praksu

Primena navedenih propisa zahteva pažljivo razdvajanje tri ključna nivoa:

  1. računovodstveni aspekt – da li dokument predstavlja verodostojnu ispravu za knjiženje,
  2. poreski aspekt PDV-a – da li postoji pravo na odbitak prethodnog poreza,
  3. regulatorni aspekt e-fakturisanja – da li je dokument izdat u skladu sa propisanom obavezom.

U praksi, najčešći rizici nastaju upravo u situacijama kada se ova tri nivoa poistovete, odnosno kada se pretpostavi da je dokument koji je ispravan za knjiženje automatski osnov za ostvarivanje poreskih prava, što ne mora biti slučaj.

Zbog toga je neophodno svaku transakciju posmatrati kroz sve relevantne propise istovremeno, uz jasno razumevanje njihove međusobne povezanosti i ograničenja koja proizlaze iz njihove primene.

Kontaktirajte nas i pokrenite svoj biznis. Nudimo moderno knjigovodstvo i profesionalne računovodstvene i pravne usluge.
Bonus Sistem d.o.o.
Agencija za knjigovodstvo
Adresa: Terazije 42, 11000 Beograd – Stari grad.
Telefon: + 381 11 403 55 27, + 381 63 112 60 38
Mobilni: +381 63 112 60 36
www.bonus-sistem.com
Email: office.bonus@bonus-sistem.com, bonussistem@gmail.com

Pošalji upit



Оставите одговор