• 21/01/2026
  • Postavio: Bonus Sistem
  • Kategorija Poreska regulativa i promene
Нема коментара
otpis potraživanja

Priznavanje rashoda po osnovu otpisa potraživanja nakon prinudne likvidacije dužnika

Poreski tretman i česte greške u praksi

(na osnovu Mišljenja Ministarstva finansija br. 4120787/2025 od 14.10.2025.)

Zašto je ova tema važna u praksi

Otpis potraživanja je jedna od najčešćih, ali i najčešće pogrešno tretiranih stavki u poreskom bilansu. Posebno u situacijama kada je dužnik brisan iz registra usled prinudne likvidacije, obveznici često polaze od pogrešne pretpostavke da sama činjenica brisanja automatski znači i poresko priznanje rashoda.

Nažalost – ne znači.

Upravo to potvrđuje i najnovije mišljenje Ministarstva finansija, koje dodatno precizira granicu između računovodstveno priznatog rashoda i poreski nepriznatog otpisa.

Zakonski okvir: kada se otpis potraživanja priznaje kao rashod

Osnovno pravilo – član 16. Zakona o porezu na dobit

Prema članu 16. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, rashod po osnovu otpisa potraživanja može se priznati isključivo ako su kumulativno ispunjeni sledeći uslovi:

  1. Da je potraživanje prethodno bilo uključeno u prihode obveznika
  2. Da je potraživanje u poslovnim knjigama otpisano kao nenaplativo
  3. Da obveznik pruži dokaz da je:
    • potraživanje utuženo ili
    • pokrenut izvršni postupak ili
    • potraživanje prijavljeno u stečajnom ili likvidacionom postupku

Bez ispunjenja sva tri uslova – nema poreskog priznanja rashoda, bez obzira na računovodstveni tretman.

Ministarstvo finansija je ovim mišljenjem potvrdilo stav koji je u praksi često bio sporan:

👉 Rashod po osnovu otpisa potraživanja može se poreski priznati tek kada je potraživanje definitivno nenaplativo, odnosno kada više ne postoji pravni osnov za naplatu.

Kod prinudne likvidacije to znači:

  • da je dužnik brisan iz registra (APR),
  • da nije sproveden stečaj,
  • i da nije utvrđen pravni sledbenik koji bi preuzeo obaveze.

Razlika između ispravke vrednosti i konačnog otpisa

Važno je napraviti jasnu distinkciju:

  • Ispravka vrednosti potraživanja (član 16. stav 7)
    – može se priznati kao rashod ako je proteklo najmanje 60 dana od dospelosti
  • Konačni otpis potraživanja
    – zahteva dodatne, strože uslove (utuženje, izvršenje, prijava u postupku)

Ako se ispravka vrednosti kasnije pretvara u otpis, a uslovi nisu ispunjeni, tada nastaje poreska korekcija.

Prinudna likvidacija: gde nastaje problem

U konkretnom slučaju iz mišljenja Ministarstva finansija:

  • Obveznik je ranije izvršio ispravku vrednosti potraživanja
  • Rashod po tom osnovu bio je priznat u poreskom bilansu
  • Nad dužnikom je sprovedena prinudna likvidacija
  • Dužnik je brisan iz registra privrednih subjekata
  • Obveznik nije utužio potraživanje, niti je pokrenuo postupak protiv:
    • samog društva pre brisanja
    • članova društva nakon brisanja (koji mogu odgovarati za obaveze)

Najčešće greške u praksi (i zašto dolazi do problema)

❌ Knjiženje rashoda već u momentu pokretanja prinudne likvidacije
❌ Nedostatak dokaza o brisanju iz APR-a
❌ Mešanje prodaje potraživanja i otpisa
❌ Pogrešna korekcija poreskog bilansa

📌 Upravo zbog ovih grešaka ovo mišljenje je izuzetno važno – jer daje jasnu liniju kada i kako se rashod priznaje.

Poreski tretman otpisa potraživanja

Kada je rashod poreski priznat?

Rashod po osnovu otpisa potraživanja priznaje se u poreskom bilansu ako su ispunjeni sledeći uslovi:

✔️ Potraživanje je ranije bilo priznato kao prihod
✔️ Dužnik je brisan iz registra po osnovu prinudne likvidacije
✔️ Ne postoji pravni sledbenik
✔️ Postoji dokumentacija (rešenje APR-a o brisanju)

📌 U tom slučaju:

  • rashod se knjiži u poslovnim knjigama,
  • rashod se ne uvećava u poreskom bilansu,
  • nema obaveze korekcije osnovice poreza na dobit.

Šta ako je potraživanje ranije bilo ispravljeno (rezervisano)?

Ako je potraživanje prethodno bilo:

  • delimično ili potpuno ispravljeno kroz vrednosno usklađenje,
    onda se u momentu konačnog otpisa:

🔹 rashod priznaje samo do iznosa koji ranije nije već poreski priznat,
🔹 ne dolazi do dvostrukog priznavanja rashoda.

Ovo je posebno važno kod firmi koje redovno rade ispravku vrednosti potraživanja.

👉 Upravo ovde dolazimo do ključne greške u praksi.

Brisanje iz registra ≠ dokaz nenaplativosti

Zakon o privrednim društvima jasno propisuje da članovi društva mogu odgovarati za obaveze i nakon brisanja, u zavisnosti od vrste društva i okolnosti likvidacije.

Zato Ministarstvo finansija zauzima jasan stav:

Ako obveznik nije pokrenuo odgovarajući sudski postupak protiv dužnika, odnosno protiv članova brisanog društva koji odgovaraju za njegove obaveze – nema osnova za poresko priznanje rashoda po osnovu otpisa.

Drugim rečima:
📌 prinudna likvidacija sama po sebi nije dovoljan dokaz nenaplativosti.

Kada se potraživanje smatra nenaplativim?

Prema mišljenju Ministarstva, potraživanje se smatra nenaplativim tek u momentu brisanja dužnika iz registra, a ne:
❌ u trenutku pokretanja prinudne likvidacije
❌ u momentu blokade računa
❌ u trenutku dospelosti potraživanja

📌 Ključni momenat je brisanje iz APR-a, jer tada:

  • prestaje pravni subjekt,
  • prestaje mogućnost prinudne naplate,
  • ne postoji lice protiv koga se potraživanje može ostvariti.

Posledica u poreskom bilansu

U ovakvoj situaciji nastupa obaveza poreske korekcije:

  • Rashod po osnovu ispravke vrednosti koji je ranije priznat
    ➡️ mora se neutralisati
    ➡️ uvećanjem prihoda u poreskom periodu u kojem se vrši konačni otpis
    (saglasno članu 16. stav 8. Zakona)

Ovo često dolazi kao neprijatno iznenađenje u kontroli.

Izuzetak za otpis potraživanja: prodaja potraživanja

Postoji jedna važna iznimka koju mišljenje jasno potvrđuje:

Ako obveznik izvrši prodaju indirektno otpisanih potraživanja, tada:

  • rashod po osnovu ispravke vrednosti
  • koji je ranije priznat u poreskom bilansu

👉 ostaje trajno priznat, bez dodatnih korekcija
(saglasno članu 16a stav 2. Zakona)

Ministarstvo finansija je u ovom mišljenju jasno razgraničilo:

❗ OTPIS POTRAŽIVANJA ≠ PRODAJA POTRAŽIVANJA

🔁 Šta je prodaja potraživanja?

Prodaja potraživanja znači da:

  • poverilac prenosi potraživanje na treće lice (npr. factoring, agencija za naplatu),
  • za to dobija naknadu (nižu od nominalne vrednosti).

📉 Poreski tretman prodaje potraživanja

U slučaju prodaje potraživanja:

✔️ Rashod se priznaje u visini razlike između:

  • nominalne vrednosti potraživanja
  • i ugovorene prodajne cene

📌 Ovaj rashod se smatra poslovnim rashodom, ali:

  • nije automatski poreski priznat,
  • ulazi u poreski bilans i može zahtevati korekciju, u zavisnosti od okolnosti.

Ministarstvo naglašava:
👉 Prodaja potraživanja ne dokazuje nenaplativost, već je poslovna odluka.

Drugim rečima:

  • kod otpisa → potraživanje je definitivno izgubljeno
  • kod prodaje → potraživanje je naplaćeno delimično

U praksi, ovo može biti znatno povoljnije rešenje od klasičnog otpisa.

Praktična poruka Ministarstva finansija

✔️ Otpis potraživanja je poreski priznat tek kada je dužnik brisan iz registra
✔️ Prinudna likvidacija sama po sebi nije dovoljan osnov
✔️ Prodaja potraživanja ima potpuno drugačiji poreski tretman
✔️ Dokumentacija je ključ – bez nje rashod može biti osporen u kontroli

Za savet ili stručno vođenje slučajeva, obratite se našem timu. Kontaktirajte Bonus Sistem — vaš pouzdan partner za računovodstvo, poreze i poslovno savetovanje.

Kontaktirajte nas i pokrenite svoj biznis. Nudimo moderno knjigovodstvo i profesionalne računovodstvene i pravne usluge.
Bonus Sistem d.o.o.
Agencija za knjigovodstvo
Adresa: Terazije 42, 11000 Beograd – Stari grad.
Telefon: + 381 11 403 55 27, + 381 63 112 60 38
Mobilni: +381 63 112 60 36
www.bonus-sistem.com
Email: office.bonus@bonus-sistem.com, bonussistem@gmail.com

Pošalji upit

Bonus Sistem — vaš pouzdan knjigovodstveni i pravni partner.



Оставите одговор