Preduzetnik u Srbiji: vodič od registracije do prestanka obavljanja delatnosti

Preduzetnik u Srbiji ima niz obaveza koje počinju već registracijom delatnosti, a nastavljaju se kroz izbor poreskog režima, vođenje poslovnih knjiga, fiskalizaciju, PDV, ličnu zaradu, angažovanje zaposlenih i druge obaveze. Ovaj vodič obuhvata najvažnije informacije koje su preduzetniku potrebne od trenutka registracije pa sve do prekida ili prestanka obavljanja delatnosti.

Ko je preduzetnik prema poreskim propisima Srbije?

Pre nego što se preduzetnik registruje, važno je znati da Zakon o porezu na dohodak građana razlikuje više kategorija obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti. Od toga zavise način oporezivanja, obaveza vođenja poslovnih knjiga i druge poreske obaveze.

Slovo zakona:

Zakon o porezu na dohodak građana definiše četiri kategorije obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti:

1. preduzetnike (porez na prihode od samostalne delatnosti plaća se na oporezivu dobit),
2. preduzetnike paušalce (porez na prihode od samostalne delatnosti plaća se na paušalno utvrđeni prihod),
3. preduzetnike poljoprivrednike (fizičko lice koje je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se uređuje ta oblast, koje vodi poslovne knjige i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit) i
4. preduzetnike druga lica (fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, kao i svako drugo fizičko lice koje obavlja delatnost nezavisno od toga da li je ta delatnost registrovana i porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na oporezivu dobit).

1. Registracija samostalne delatnosti

Registracija je prvi korak za svakog preduzetnika u Srbiji. Od načina registracije zavisi kome se podnosi prijava, kako se dobija PIB i na koji način preduzetnik dobija potvrdu o izvršenoj registraciji.

Slovo zakona:

Fizička lica koja samostalnu delatnost registruju u Agenciji za privredne registre, u daljem tekstu APR, postupak registracije počinju podnošenjem Jedinstvene registracione prijave JRPPS.

Prijava se može podneti elektronskim putem preko portala APR-a, neposredno u sedištu APR-a koje se nalazi u Beogradu, Brankova br. 25, ili u nekoj od 13 organizacionih jedinica APR-a ili opštinskih kancelarija koje se nalaze u opštinama sa kojima APR ima zaključen sporazum o prijemu dokumentacije.

Na ovim mestima, preko info centra APR, telefon 011-4181000, kao i na veb sajtu www.apr.gov.rs mogu se dobiti informacije o potrebnoj dokumentaciji za registraciju i druge informacije u vezi sa registrovanjem.

Poreska uprava dodeljuje poreski identifikacioni broj, u daljem tekstu PIB, i vrši registraciju poreskih obveznika na osnovu podnete JRPPS.

Potvrda o izvršenoj registraciji, odnosno potvrda o PIB-u, preuzima se u APR-u.

Fizička lica koja samostalnu delatnost ne registruju u APR-u i postupak registracije delatnosti otpočinju upisom u registar drugog nadležnog organa, kao što su advokatska komora ili javnobeležnička komora, prijavu za registraciju i dodelu PIB-a na obrascu PR-2 podnose Poreskoj upravi u papirnoj formi ili u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave ePorezi.

Navedena prijava se podnosi u roku od pet dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

Informacije o pristupu portalu ePorezi i dokumentaciji koju je neophodno priložiti uz registracionu prijavu mogu se pronaći u „Korisničkom Uputstvu za podnošenje prijava za registraciju (dodelu PIB), promenu podataka o registraciji i brisanje poreskih obveznika koji se ne registruju u Agenciji za privredne registre“:

https://www.purs.gov.rs/preduzetnici/pregled-propisa/korisnickauputstva/4608469/korisnicko-uputstvo-za-podnosenje-prijava-za-registraciju-dodelu-pib-promenu-podataka-o-registraciji-i-brisanje-poreskih-obveznika-koji-se-ne-registruju-u-agenciji-za-privredne-registre.html

Potvrda o izvršenoj registraciji i dodeli PIB-a, obrazac REG, za lica koja se ne registruju u APR-u dostavlja se istima u poresko sanduče preko portala ePorezi, a obveznicima koji su registracionu prijavu podneli u papiru potvrda se dostavlja i na mejl adresu istih.

2. Opredeljenje za paušalno oporezivanje

Paušalno oporezivanje je jedan od najčešćih poreskih režima za preduzetnike koji ispunjavaju zakonske uslove. Kod paušala se porez ne plaća na stvarno ostvarenu dobit, već na paušalno utvrđeni prihod.

Slovo zakona:

Fizička lica koja preko APR-a registruju samostalnu delatnost koja može biti paušalno oporezovana i u registracionoj prijavi se opredele za paušalno oporezivanje, nisu u obavezi da Poreskoj upravi podnesu poresku prijavu na Obrascu PPDG-1R, kao ni zahtev za odobravanje paušalnog oporezivanja.

Fizička lica koja samostalnu delatnost ne registruju u APR-u zahtev za paušalno oporezivanje mogu podneti isključivo u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od 5 dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB-a, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.

I u navedenom slučaju obveznici nisu dužni da elektronskim putem podnesu poresku prijavu PPDG-1R.

Preduzetnici koji su u tekućoj godini porez na prihode od samostalne delatnosti plaćali na oporezivu dobit zahteve za paušalno oporezivanje za narednu godinu mogu podneti najkasnije do 31. oktobra tekuće godine.

3. Ko nema pravo na paušalno oporezivanje?

Nije svaki preduzetnik u Srbiji u mogućnosti da izabere paušalno oporezivanje. Zakon propisuje delatnosti i situacije u kojima pravo na paušal ne postoji.

Slovo zakona:

Pravo na paušalno oporezivanje ne mogu ostvariti lica:

1. ukoliko su registrovala delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta, trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi sa nekretninama (izuzetno obvezniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđeni prihod);
2. ukoliko u delatnost ulažu i druga lica;
3. ukoliko su planirala ukupni promet veći od 6.000.000 dinara, odnosno čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od 6.000.000 dinara;
4. evidentirana kao obveznici poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

4. Uslovi, kriterijumi i elementi za utvrđivanje visine paušalnog prihoda

Kada preduzetnik ispunjava uslove za paušalno oporezivanje, sledeće pitanje je koliko će njegova poreska obaveza iznositi. Visina paušalnog prihoda određuje se prema propisanim grupama, osnovicama, koeficijentima i korektivnim elementima.

Slovo zakona:

Pravo na paušalno oporezivanje mogu ostvariti fizička lica koja su registrovala delatnost za koju se, u skladu sa Uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti, priznaje pravo na paušalno oporezivanje.

Radi utvrđivanja visine paušalnog prihoda, kao osnovice poreza na prihode od samostalne delatnosti, preduzetnici paušalci se, u skladu sa Uredbom, razvrstavaju u grupe i to tako da jednu grupu čine svi preduzetnici paušalci koji obavljaju istu pretežnu delatnost.

Šifre delatnosti za koje se priznaje pravo na paušalno oporezivanje su:

Napominje se da se obveznicima samostalnih delatnosti sa pretežnom šifrom delatnosti za koju se priznaje pravo na paušalno oporezivanje, koji istovremeno obavljaju i delatnost iz oblasti trgovine na veliko i trgovine na malo, hotela i restorana, finansijskog posredovanja, ne može priznati pravo na paušalno oporezivanje.

4.1. Polazna osnovica

Polazna osnovica je početna vrednost od koje se računa paušalni prihod preduzetnika. Na njeno određivanje utiču prosečna zarada, broj zaposlenih, broj stanovnika i koeficijent delatnosti.

Slovo zakona:

Polazna osnovica za utvrđivanje paušalnog prihoda po grupama u koje su razvrstani preduzetnici paušalci utvrđuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu ostvarenu u Republici Srbiji, gradu, opštini, odnosno gradskoj opštini, u prethodnih 12 meseci.

Prosečna mesečna zarada se zatim pomnoži sa brojem zaposlenih u gradu, opštini, odnosno gradskoj opštini i sa koeficijentom delatnosti, a zatim podeli sa brojem stanovnika u gradu, opštini, odnosno gradskoj opštini, na osnovu poslednjih objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

4.2. Polazna osnovica za preduzetnike paušalce sa sedištem na teritoriji grada Beograda

Za preduzetnike paušalce čije je sedište na teritoriji Beograda postoji poseban način utvrđivanja polazne osnovice. U obračun ulaze podaci za gradske opštine koje su navedene u propisu.

Slovo zakona:

Polazna osnovica za preduzetnike paušalce sa sedištem na teritoriji grada Beograda, koja obuhvata područje opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Novi Beograd, Zemun i Čukarica utvrđuje se tako što se zbir proizvoda prosečne mesečne zarade ostvarene u svakoj od tih gradskih opština i broja zaposlenih u svakoj od tih gradskih opština, na osnovu poslednjih objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike, pomnoži sa koeficijentom delatnosti, a zatim podeli sa ukupnim brojem stanovnika u svim tim gradskim opštinama na osnovu poslednjih objavljenih podataka republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

4.3. Polazna osnovica za određene delatnosti nezavisno od teritorije registrovanog sedišta

Za pojedine delatnosti polazna osnovica se ne određuje prema mestu sedišta preduzetnika, već na nivou cele Republike Srbije. To znači da teritorija registrovanog sedišta kod ovih delatnosti nije osnov za obračun polazne osnovice.

Slovo zakona:

Polazna osnovica za 15 delatnosti, datih u tabeli koja sledi, dobija se tako što se prosečna mesečna zarada ostvarena u Republici Srbiji pomnoži sa brojem zaposlenih u Republici na osnovu poslednjeg objavljenog podatka republičkog organa nadležnog za poslove statistike i sa koeficijentom delatnosti, a zatim podeli sa brojem stanovnika u Republici na osnovu poslednjeg objavljenog podatka republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Šifra delatnosti	Naziv delatnosti
4932	Taksi prevoz
4939	Ostali prevoz putnika u kopnenom saobraćaju
5911	Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa
6201	Računarsko programiranje
6202	Konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije
6209	Ostale usluge informacione tehnologije
6311	Obrada podataka, hosting i sl.
6312	Veb portali
6399	Informacione uslužne delatnosti na drugom mestu nepomenute
7022	Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem
7111	Arhitektonska delatnost
7112	Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje
7410	Specijalizovane dizajnerske aktivnosti
9001	Izvođačka umetnost
9002	Druge umetničke delatnosti u okviru izvođačke umetnosti

4.4. Elementi od uticaja na visinu paušalnog prihoda

Polazna osnovica nije nužno i konačna osnovica. Na njenu visinu mogu uticati sedište preduzetnika, vreme proteklo od registracije, starost i radna sposobnost, kao i određene okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti.

Slovo zakona:

Polazna osnovica za utvrđivanje visine paušalnog prihoda može se umanjiti odnosno uvećati primenom sledećih elemenata.

1. Registrovano sedište obveznika

Kod određenih delatnosti sedište preduzetnika utiče na visinu polazne osnovice. Osnovica se koriguje u zavisnosti od zone kojoj pripada registrovano sedište.

Slovo zakona:

Registrovano sedište obveznika – polazna osnovica sledećih delatnosti koriguje se u zavisnosti od zone kojoj pripada, prema zonama utvrđenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje imovine.

Šifra delatnosti	Naziv delatnosti
1071	Proizvodnja hleba, svežeg peciva i kolača
1512	Proizvodnja putnih i ručnih torbi i sl., saračkih proizvoda i kaiševa
1814	Knjigovezačke i srodne usluge
3314	Popravka električne opreme
5610	Delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata
7420	Fotografske usluge
8211	Kombinovane kancelarijsko-administrativne usluge
8219	Fotokopiranje, pripremanje dokumenata i druga specijalizovana kancelarijska podrška
8621	Opšta medicinska praksa
8622	Specijalistička medicinska praksa
8623	Stomatološka praksa
8690	Ostala zdravstvena zaštita
9329	Ostale zabavne i rekreativne delatnosti
9511	Popravka računara i periferne opreme
9521	Popravka elektronskih aparata za široku upotrebu
9522	Popravka aparata za domaćinstvo i kućne i baštenske opreme
9523	Popravka obuće i predmeta od kože
9525	Popravka satova i nakita
9529	Popravka ostalih ličnih predmeta i predmeta za domaćinstvo
9601	Pranje i hemijsko čišćenje tekstilnih i krznenih proizvoda
9602	Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona
9604	Delatnost nege i održavanja tela

2. Vreme koje je proteklo od registracije

Vreme koje je prošlo od registracije može uticati na visinu paušalnog prihoda. Za nove preduzetnike propisani su posebni koeficijenti, dok se za preduzetnike koji posluju duže primenjuje drugačiji koeficijent.

Slovo zakona:

Vreme koje je proteklo od registracije, i to tako što se za preduzetnika:

1. koji je u godini za koju se utvrđuje poreska osnovica registrovan kod nadležne organizacije za obavljanje delatnosti, za kalendarsku godinu u kojoj je registrovan – polazna osnovica množi sa koeficijentom 0,5 – u primeni od 01.01.2024. godine;
2. kod koga je na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje poreska osnovica od registracije prošlo:

(1) najviše 12 meseci – polazna osnovica množi se sa koeficijentom 0,8;

(2) više od 12 ali ne više od 24 meseca – polazna osnovica množi se sa koeficijentom 0,85;

(3) više od 24 ali ne više od 36 meseca – polazna osnovica množi se sa koeficijentom 0,9;

(4) više od 36 meseci – polazna osnovica množi se sa koeficijentom 1;

a izuzetno od podtač. (1)-(2) ove tačke, za obveznika koji je u periodu kraćem od 18 meseci pre registracije bio registrovan kod nadležne organizacije za obavljanje delatnosti, polazna osnovica množi se sa koeficijentom 1.

3. Starost obveznika i njegova radna sposobnost

Starost i radna sposobnost preduzetnika mogu biti dodatni elementi za korekciju polazne osnovice. Propis posebno uređuje određene starosne kategorije, status osobe sa invaliditetom i duže odsustvo zbog trudnoće, porodiljskog odsustva ili nege deteta.

Slovo zakona:

U odnosu na starost obveznika polazna osnovica se koriguje za:

– preduzetnike paušalce mlađe od 30 godina i starije od 55 godina – primenjuje se koeficijent koji iznosi 0,9 i

– preduzetnike paušalce mlađe od 30 godina i starije od 60 godina – primenjuje se koeficijent koji iznosi 0,7 za sledeće delatnosti:

Šifra delatnosti	Naziv delatnosti
6910	Pravni poslovi
7111	Arhitektonska delatnost
7112	Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje
7500	Veterinarska delatnost
8621	Opšta medicinska praksa
8622	Specijalistička medicinska praksa
8623	Stomatološka praksa
8690	Ostala zdravstvena zaštita

U odnosu na radnu sposobnost obveznika polazna osnovica se koriguje kod preduzetnika paušalca kojem je utvrđen status osobe sa invaliditetom – primenjuje se koeficijent od 0,85.

Status osobe sa invaliditetom dokazuje se rešenjem nadležne institucije. U navedenom slučaju, preduzetnik paušalac, kome je utvrđena smanjena radna sposobnost na osnovu rešenja nadležnog organa, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-1R, sa osnovom prijave 24 – Izmena obima poslovanja, uz koju je potrebno priložiti i rešenje Republičkog fonda za PIO, kao i da označi polje – lice sa invaliditetom.

Kod preduzetnika paušalca koji odsustvuje duže od 90 dana zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta primenjuje se koeficijent od 0,85 tokom trajanja odsustva iz navedenih razloga.

U slučaju odsustva zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, obveznik može podneti poresku prijavu PPDG-1R, sa osnovom prijave 24 – Izmena obima poslovanja, uz koju je potrebno da priloži i odgovarajuću dokumentaciju, rešenje ili doznake nadležnog organa.

4. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti

Određene delatnosti imaju posebne okolnosti koje mogu uticati na ostvarivanje dobiti. Jedan od primera su stari zanati, za koje postoji poseban korektivni koeficijent, ali je za njegovo korišćenje potrebno ispuniti propisane uslove.

Slovo zakona:

Ostale okolnosti koje utiču na ostvarivanje dobiti – primenjuje se koeficijent u iznosu od 0,5 – za obveznike koji obavljaju delatnosti koje spadaju u stare zanate, u skladu sa propisima koji regulišu sertifikaciju starih zanata, umetničkih zanata i poslova domaće radinosti.

U slučaju registrovanja novoosnovanog preduzetnika paušalca koji želi da obavlja delatnost koja spada u stari zanat, nakon prijema podataka u toku dana od strane APR, biće automatskim putem doneto rešenje o utvrđenoj poreskoj obavezi u roku od 48 časova.

Imajući u vidu da u trenutku obračuna, donošenja i uručenja rešenja, obveznik ne poseduje sertifikat Ministarstva privrede o ispunjenosti uslova da se bavi delatnošću koja spada u stare zanate, obvezniku će biti doneto rešenje bez umanjenja za korektivni koeficijent.

Nakon dobijanja sertifikata od strane nadležnog ministarstva, poreski obveznik može podneti poresku prijavu PPDG-1R, sa osnovom prijave 24 i tom prilikom da označi polje – stari zanat.

Poreska uprava će, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu olakšice za obveznike koji se bave starim zanatima, doneti novo rešenje uz primenu ovog elementa.

Umanjenje polazne osnovice se računa od dana osnivanja preduzetničke delatnosti koja pripada starim zanatima.

Maksimalno umanjenje po osnovu elemenata za utvrđivanje visine paušalnog prihoda može iznositi 50% polazne osnovice.

Ovi elementi se ne primenjuju na obveznike koji imaju registrovanu delatnost 4932 – taksi prevoz.

Za preduzetnike koji porez plaćaju na paušalno utvrđeni prihod osnovicu doprinosa predstavlja paušalno utvrđen prihod u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Međutim, kako mesečna osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, ukoliko je paušalno utvrđeni prihod niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekućoj godini, za koji period su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Podatak o iznosu najniže, odnosno najviše mesečne osnovice godišnje objavljuje ministar nadležan za poslove finansija.

Utvrđivanje poreske obaveze po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje vrši Poreska uprava donošenjem rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi za tekuću poslovnu godinu, koje dostavlja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave.

Novoosnovanim preduzetnicima paušalcima rešenje se dostavlja u roku od 48 časova od dana osnivanja preduzetničke delatnosti.

Preduzetnicima paušalcima koji već obavljaju samostalnu delatnost rešenje za tekuću godinu se dostavlja u mesecu januaru tekuće godine.

Datumom uručenja rešenja smatra se dan postavljanja rešenja u poresko sanduče.

Poreski obveznik može da pristupi svom poreskom sandučetu upotrebom kvalifikovanog digitalnog sertifikata preko portala ePorezi. Takođe, poreskom sandučetu se može pristupiti i korišćenjem eID naloga na portalu eUprava, odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu.

Rešenja su potpisana kvalifikovanim digitalnim sertifikatom Poreske uprave, a verodostojnost akta može se proveriti na adresi navedenoj na kraju istog:

https://eporezi.purs.gov.rs/provera-verodostojnosti-resenja.html

Utvrđene obaveze po rešenju plaćaju se do 15-og u mesecu za prethodni mesec. Uz poresko rešenje dostavlja se i popunjen primerak uplatnice.

Fizička lica koja planiraju da registruju samostalnu delatnost za koju se može odobriti paušalno oporezivanje, kao i preduzetnici paušalci koji planiraju da izvrše promenu koja će za posledicu imati promenu visine paušalnog prihoda, na primer promena sedišta ili promena šifre delatnosti, o iznosu poreske obaveze mogu se informisati korišćenjem „Kalkulatora paušalnog poreza i doprinosa“ na portalu Poreske uprave:

https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html

5. Gubitak prava na paušalno oporezivanje

Paušalni status traje dok preduzetnik ispunjava zakonske uslove. Promena delatnosti, prelazak propisanog limita prometa ili ulazak u sistem PDV-a mogu dovesti do gubitka prava na paušalno oporezivanje.

Slovo zakona:

Pravo na paušalno oporezivanje traje dok se ne utvrdi da:

– je u registru APR promenjena delatnost za koju se ne odobrava pravo na paušalno oporezivanje, na primer delatnost iz oblasti reklamiranja i istraživanja tržišta.

U ovom slučaju nadležna filijala ne donosi rešenje o nalaganju vođenja poslovnih knjiga i obveznik ne podnosi poresku prijavu PPDG-1R, a status u Jedinstvenom registru poreskih obveznika menja se automatski preuzimanjem podatka o promeni od APR.

Obveznik je u obavezi da podnese prijavu PPDG-1S za utvrđivanje akontacija poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti.

– je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez veći od 6.000.000 dinara.

U ovom slučaju preduzetnik paušalac je dužan da o tome obavesti Poresku upravu podnošenjem prijave PPDG-1R za utvrđivanje konačne obaveze poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na paušalni prihod od samostalne delatnosti.

Nakon donošenja rešenja od strane nadležne filijale kojim se obvezniku nalaže vođenje poslovnih knjiga i određuje datum od kada je dužan da vodi iste, obveznik podnosi prijavu PPDG-1S za utvrđivanje akontacija poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samooporezivanjem na prihode od samostalne delatnosti za period počev od datuma navedenog u rešenju filijale do kraja godine.

– je obveznik evidentiran kao obveznik PDV.

U ovom slučaju nadležna filijala ne utvrđuje obavezu vođenja poslovnih knjiga vlasniku samostalne delatnosti kome je prestalo pravo na paušalno oporezivanje, već je obveznik dužan da vodi poslovne knjige najkasnije od dana registracije u sistem PDV.

Postoji obaveza podnošenja poreske prijave PPDG-1R za poreski period od 01.01. do dana registrovanja u sistem PDV, kao i PPDG-1S od dana registracije u sistem PDV do kraja godine.

6. Obaveze paušalno oporezovanih preduzetnika

Paušalac nema iste knjigovodstvene obaveze kao preduzetnik koji porez plaća na stvarno ostvarenu dobit. Ipak, mora da vodi propisanu evidenciju i da blagovremeno prijavljuje promene koje mogu uticati na poreski status.

Slovo zakona:

Preduzetnici paušalci vode samo poslovnu knjigu na Obrascu KPO – Poslovna knjiga o ostvarenom prometu paušalno oporezovanih obveznika.

Preduzetnik paušalac dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-1R u roku od 15 dana u slučaju:

– prelaska iz paušalnog oporezivanja u oporezivanje na stvarni prihod,

– promene osnova osiguranja,

– nastavka plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti,

– prestanka plaćanja doprinosa u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti,

– izmene obima poslovanja, odnosno prometa i drugih uslova od uticaja na visinu poreske obaveze kod paušalnog oporezivanja, koje se odnose na:

– dužu bolest, odsustvo zbog trudničkog bolovanja, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta preko 90 dana,

– stari zanat,

– lice sa invaliditetom.

Preduzetnik paušalac, kome se u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza značajnije izmeni obim poslovanja zbog čega ne može biti paušalno oporezovan, na primer ostvari promet veći od 6 miliona dinara 25. novembra tekuće godine, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-1S, najkasnije do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez, i poresku prijavu PPDG-1R, osnov podnošenja 6 – prelazak iz paušalnog oporezivanja u oporezivanje na stvarni prihod, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Nadležna filijala rešenjem će naložiti vođenje poslovnih knjiga od 01.01. naredne godine.

U situaciji kada preduzetnik paušalac ostvari promet veći od 6 miliona dinara, na primer 18. aprila tekuće godine, dužan je da podnese poresku prijavu PPDG-1R u roku od 15 dana od dana nastanka promene.

Na osnovu podnete prijave nadležna filijala rešenjem će naložiti vođenje poslovnih knjiga od 01. jula tekuće godine, a obveznik je od navedenog datuma dužan da podnese poresku prijavu PPDG-1S.

7. Obaveze preduzetnika koji vode poslovne knjige – samooporezivanje

Preduzetnik koji ne može da bude paušalac ili se nije opredelio za paušal plaća porez na osnovu oporezive dobiti i vodi poslovne knjige. Kod ovog režima prihod i rashodi imaju direktan uticaj na poresku osnovicu.

Slovo zakona:

Fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost koja ne može biti paušalno oporezovana dužna su da vode poslovne knjige.

Takođe, fizička lica koja se prilikom registracije samostalne delatnosti nisu opredelila za paušalno oporezivanje, dužna su da poslovne promene iskazuju u poslovnim knjigama.

Obveznici samostalnih delatnosti koji vode poslovne knjige su preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici druga lica.

Preduzetnici su dužni da vode knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.

Preduzetnik poljoprivrednik i preduzetnik drugo lice dužni su da vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.

8. Poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva

Prosto knjigovodstvo predstavlja sistem evidencije koji važi za određene kategorije obveznika samostalne delatnosti. Poslovne promene se evidentiraju kroz propisane poslovne knjige i pomoćne evidencije.

Slovo zakona:

Poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva vode se na propisanim obrascima, i to:

1. PK – 1 – Poslovna knjiga prihoda i rashoda;
2. PK – 2 – Knjiga osnovnih sredstava i sitnog inventara.

Pored poslovnih knjiga, zavisno od vrste delatnosti, sastavljaju se i pojedinačne pomoćne evidencije, iz kojih se odgovarajući podaci knjiže u poslovnoj knjizi, i to na obrascima:

1. KL – Kalkulacija prodajne cene broj;
2. DPU – List dnevnog prometa ugostitelja;
3. PM – Evidencija o kupovini, preradi, proizvodnji i prometu proizvoda od plemenitih metala i dragog kamenja, čiji je sastavni deo PM – 1 – Potvrda o kupovini i zameni plemenitih metala i dragog kamenja;
4. GP – Evidencija o gotovim proizvodima;
5. KR – Prijemni – evidencioni list komisione robe, čiji je sastavni deo obrazac KR – 1 – Evidencija prodate, isplaćene i vraćene komisione robe.

Poreskoj upravi obveznik je dužan da dostavi:

– poresku prijavu Obrazac PPDG-1S i

– poreski bilans Obrazac PB 2.

Rok za podnošenje poreske prijave PPDG-1S i poreskog bilansa je 15. april tekuće godine, odnosno godine koja sledi godini za koju se utvrđuje porez.

9. Poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva

Preduzetnik koji vodi dvojno knjigovodstvo ima širi sistem poslovnih evidencija. Pored poreskih prijava, poslovne knjige se vode u skladu sa propisima kojima se uređuje računovodstvo.

Slovo zakona:

Poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva preduzetnici vode u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje računovodstvo: dnevnik, glavna knjiga, knjiga ulaznih faktura, knjiga izlaznih faktura, knjiga troškova, knjiga izvoda iz tekućih računa i pomoćne evidencije.

Preduzetnici su dužni da Poreskoj upravi dostave:

– poresku prijavu Obrazac PPDG-1S i

– poreski bilans Obrazac PB 2.

Rok za podnošenje poreske prijave PPDG-1S i poreskog bilansa je 15. april tekuće godine, odnosno godine koja sledi godini za koju se utvrđuje porez.

10. Otvaranje tekućeg računa

Preduzetnik mora da ima tekući račun preko kog obavlja platni promet. Propisi uređuju i postupanje sa gotovim novcem koji je primljen tokom poslovanja.

Slovo zakona:

Fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost dužna su da otvore tekući račun kod pružaoca platnih usluga, banke, da vode novčana sredstva na tom računu i vrše platne transakcije preko tog računa, kao i da dinare primljene u gotovom novcu uplate na svoj tekući račun u roku od sedam radnih dana.

Isti mogu imati više od jednog tekućeg računa kod istog pružaoca platnih usluga i tekuće račune kod više pružalaca platnih usluga.

Poreska uprava vrši nadzor nad primenom Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, pa su za one koji ne ispune obaveze utvrđene ovim zakonom predviđene novčane kazne.

11. Izdavanje računa

Izdavanje računa je sastavni deo poslovanja preduzetnika, a kada postoji obaveza fiskalizacije, promet se evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja. Pravila obuhvataju i primljene avanse za budući promet na malo, uz zakonom propisane izuzetke.

Slovo zakona:

Saglasno odredbama Zakona o fiskalizaciji, obveznik samostalne delatnosti, bez obzira da li porez plaća na paušalno utvrđeni prihod ili vodi poslovne knjige, a pruža usluge ili vrši promet dobara fizičkim licima, odnosno vrši promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, dužan je da preko elektronskog fiskalnog uređaja evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja, uključujući i primljene avanse za budući promet na malo.

Obveznici samostalnih delatnosti nemaju obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja ukoliko obavljaju jednu od delatnosti propisanih novom Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Delatnostima za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja smatraju se i:

– delatnosti iz Zakona o komunalnim delatnostima osim sledećih komunalnih delatnosti: upravljanje grobljima i sahranjivanje; pogrebna delatnost; upravljanje javnim parkiralištima koja se ne naplaćuju putem trećih lica, odnosno telekomunikacionih operatora i pružanje usluga na pijacama, i to: izdavanje u zakup objekata, tezgi i prostora na njima;

– poslovi iz Pravilnika o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata, osim kamenorezačkog zanata iz člana 2. stav 2. tačka 26) tog Pravilnika;

– pojedine delatnosti u okviru sledećih grupa, i to:

Takođe, obveznici fiskalizacije koji se bave prodajom dobara i usluga na pijačnim tezgama i sličnim objektima nemaju obavezu evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja zaključno sa 31. decembrom 2025. godine.

Obveznici koji su oslobođeni evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja imaju obavezu da za izvršeni promet izdaju račun, nefiskalni, shodno propisima kojima se reguliše zaštita potrošača.

12. Isplata lične zarade

Lična zarada je mogućnost koju preduzetnik može izabrati, a nije obavezna za svakog preduzetnika. Ako se preduzetnik opredeli za ličnu zaradu, mora da poštuje pravila prijavljivanja, obračuna poreza i doprinosa.

Slovo zakona:

Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik mogu se opredeliti za isplatu lične zarade.

Obveznik koji se opredeli za isplatu lične zarade dužan je da u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, dostavi obaveštenje o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade.

Lice koje započne obavljanje delatnosti a registruje se kod APR, obaveštenje o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade podnosi isključivo u momentu registracije, a APR predmetni zahtev prosleđuje Poreskoj upravi.

Lice koje započne obavljanje delatnosti a ne registruje se kod APR, obaveštenje o opredeljenju da vrši isplatu lične zarade podnosi u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u roku od 5 dana od registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB-a, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine.

Opredeljenje o isplati lične zarade ne može se menjati tokom godine. Rok za podnošenje obaveštenja o promeni opredeljenja je 15. decembar tekuće godine za period od 1. januara naredne godine.

Lična zarada je mesečni novčani iznos koji obveznik samostalne delatnosti isplati i evidentira u poslovnim knjigama kao svoje mesečno lično primanje uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Na opredeljeni iznos lične zarade vrši se obračun i uplata pripadajućih poreza i doprinosa.

Osnovicu za obračun poreza na zaradu predstavlja lična zarada – mesečni novčani iznos uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade, umanjen za neoporeziv iznos, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja lična zarada – mesečni novčani iznos uvećan za pripadajuće obaveze iz zarade.

Ukoliko je opredeljeni iznos lične zarade niži od najniže propisane osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na najnižu mesečnu osnovicu.

Ukoliko je opredeljeni iznos lične zarade viši od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na najvišu mesečnu osnovicu.

Stope za obračun i plaćanje poreza i doprinosa su:

– porez na zarade 10%,

– doprinos za PIO 24%,

– doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30%,

– doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%.

Fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost a istovremeno je u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ili samostalnu delatnost obavlja kao penzionisano lice, prilikom isplate lične zarade nije obveznik doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Ukoliko lice do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec ne isplati ličnu zaradu, dužno je, prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, da do tog roka obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na najnižu važeću mesečnu osnovicu za obračun doprinosa.

Lična zarada je isplata za koju se preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik opredeljuju po svojoj volji, dakle nije obavezna.

Obveznici koji se opredele za isplatu lične zarade, po osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S plaćaju samo porez na prihode od samostalne delatnosti.

13. Vođenje poslovnih knjiga bez isplate lične zarade

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige može izabrati da ne isplaćuje ličnu zaradu. U tom slučaju početna poreska obaveza zasniva se na procenjenim prihodima i rashodima i procenjenoj dobiti.

Slovo zakona:

Fizička lica koja registruju samostalnu delatnost i porez na prihode od samostalne delatnosti plaćaju na oporezivu dobit, vode poslovne knjige, a ne opredele se za isplatu lične zarade, dužna su da u roku od 15 dana od dana registracije Poreskoj upravi podnesu poresku prijavu PPDG-1S u elektronskom obliku.

U navedenom obrascu iskazuju se podaci o procenjenim prihodima i rashodima za period od dana osnivanja do 31. decembra tekuće godine.

Razlika između procenjenih prihoda i rashoda iskazanih u poreskoj prijavi predstavlja procenjenu dobit.

U sistemu Poreske uprave automatski se, na osnovu iskazanih podataka o proceni prihoda i rashoda, obračunavaju i unose podaci o procenjenoj dobiti za prvu poslovnu godinu, mesečnoj osnovici i akontaciji poreza i mesečnoj osnovici i akontaciji doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Mesečna osnovica za obračun akontacije poreza dobija se deljenjem procenjene dobiti sa brojem meseci, s tim da se u broj meseci obavljanja delatnosti uračunava svaki mesec u kojem je obveznik obavljao delatnost bez obzira na broj dana obavljanja delatnosti u tom mesecu.

Mesečna osnovica za obračun akontacije doprinosa dobija se deljenjem procenjene dobiti sa brojem dana i meseci u periodu od početka obavljanja delatnosti do kraja prve poslovne godine.

Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa vrši se na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

Ukoliko je opredeljeni iznos mesečne osnovice doprinosa niži od najniže propisane osnovice doprinosa, obračun doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu.

Ukoliko je opredeljeni iznos mesečne osnovice doprinosa viši od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu.

Podatak o iznosu najniže, odnosno najviše mesečne osnovice doprinosa objavljuje se godišnje od strane ministra nadležnog za poslove finansija.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju porezi i doprinosi su:

– porez na prihode od samostalne delatnosti 10%,

– doprinos za PIO 24%,

– doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30%,

– doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%.

Fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost a istovremeno je u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ili samostalnu delatnost obavlja kao penzionisano lice, nije obveznik doprinosa za zdravstveno osiguranje i doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Fizičko lice koje u toku poslovanja odluči da ubuduće isplaćuje ličnu zaradu dužno je da o tome obavesti Poresku upravu do 15. decembra tekuće godine i u tom slučaju isplatu lične zarade vrši od 1. januara naredne godine.

Obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade dostavlja se u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Ako u tekućoj godini dođe do značajnijih promena u poslovanju, promene poreskih instrumenata ili drugih okolnosti koje bitno utiču na visinu mesečne akontacije poreza i doprinosa fizičkih lica koja obavljaju samostalnu delatnost, isti može podneti poresku prijavu sa poreskim bilansom u kojoj će iskazati podatke za izmenu mesečne akontacije.

Prijava kojom se menjaju akontacije podnosi se u roku od 30 dana po isteku perioda za koji se sastavlja poreski bilans.

14. Test samostalnosti

Test samostalnosti treba da utvrdi da li preduzetnik zaista posluje nezavisno od nalogodavca ili njegov odnos sa nalogodavcem ima karakteristike koje ukazuju na faktičku zavisnost. Za preduzetnika je zato važno da razume svih devet kriterijuma, jer najmanje pet ispunjenih kriterijuma može promeniti poreski tretman prihoda.

Slovo zakona:

Svrha „Testa samostalnosti“ jeste da utvrdi da li preduzetnik ostvaruje prihod od samostalne delatnosti i posluje nezavisno od nalogodavca koji ga angažuje ili je angažovan na način da u stvari predstavlja zamenu za zaposlenog kod tog nalogodavca.

S tim u vezi, ostalim prihodima, a ne prihodom od samostalnih delatnosti, smatra se i naknada isplaćena preduzetniku ili preduzetniku paušalcu koji obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica smatra povezanim licem s nalogodavcem, i koji dodatno ispunjava najmanje pet od navedenih devet kriterijuma, ili je prema okolnostima slučaja prilikom otpočinjanja poslovne saradnje moglo da se zaključi da će ispuniti najmanje pet od devet navedenih kriterijuma koji su naknadno i ispunjeni:

1. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem određuje radno vreme preduzetniku ili preduzetniku paušalcu ili su odmor i odsustva preduzetnika ili preduzetnika paušalca zavisni od odluke nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem i naknada preduzetniku ili preduzetniku paušalcu se ne umanjuje srazmerno vremenu provedenom na odmoru;
2. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac uobičajeno koristi prostorije koje obezbedi ili obavlja poslove u mestu koje odredi nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem za potrebe obavljanja poslova koji su mu povereni;
3. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem vrši ili organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
4. Nalogodavac je angažovao preduzetnika ili preduzetnika paušalca nakon oglašavanja u sredstvima informisanja potrebe za angažovanjem fizičkih lica ili angažujući treće lice koje se uobičajeno bavi pronalaženjem lica podobnih za radno angažovanje, a čija je usluga rezultirala angažovanjem tog preduzetnika ili preduzetnika paušalca;
5. Nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem obezbeđuje sopstveni osnovni alat, opremu ili druga osnovna materijalna ili nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili preduzetnika paušalca ili finansira njihovu nabavku, osim specijalizovanih alata, opreme ili drugih specijalizovanih materijalnih ili nematerijalnih sredstava koji mogu biti neophodni u cilju izvršavanja specifičnog posla ili naloga, ili nalogodavac ili povezano lice s nalogodavcem uobičajeno rukovodi procesom rada preduzetnika ili preduzetnika paušalca, osim takvog rukovođenja koje podrazumeva davanje osnovnog naloga u vezi sa naručenim poslom i razumnu kontrolu rezultata rada ili nadzor nalogodavca, kao dobrog privrednika, nad obavljanjem posla koji je naručio;
6. Najmanje 70% od ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika ili preduzetnika paušalca u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini je ostvareno od jednog nalogodavca ili od povezanog lica s nalogodavcem;
7. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, a za tako obavljene poslove njegov ugovor o angažovanju ne sadrži klauzulu po kojoj preduzetnik ili preduzetnik paušalac snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca ili povezanog lica s nalogodavcem, ukoliko takav klijent postoji;
8. Ugovor o angažovanju preduzetnika ili preduzetnika paušalca sadrži delimičnu ili potpunu zabranu preduzetniku ili preduzetniku paušalcu da pruža usluge po osnovu ugovora sa drugim nalogodavcima, izuzev delimične zabrane koja obuhvata pružanje usluga ograničenom broju direktnih konkurenata nalogodavcu;
9. Preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili za povezano lice s nalogodavcem, neprekidno ili sa prekidima 130 ili više radnih dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini, pri čemu se obavljanjem aktivnosti u jednom radnom danu smatra obavljanje aktivnosti u bilo kom periodu tokom tog radnog dana između 00 i 24 časa.

Ukoliko preduzetnik ispunjava najmanje pet od devet kriterijuma, ili je prema okolnostima slučaja prilikom otpočinjanja poslovne saradnje mogao da zaključi da će ispuniti najmanje pet od devet kriterijuma, prihod ostvaren od nalogodavca koji ga je angažovao biće oporezovan kao drugi prihod, po stopi od 20% uz obračun doprinosa.

Oporezivi prihod čini bruto prihod, odnosno isti se ne umanjuje za normirane troškove.

Nalogodavcem se smatra domaće odnosno strano pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac koje je direktno ili indirektno angažovalo preduzetnika ili preduzetnika paušalca za obavljanje posla.

Nalogodavcem se ne smatra lice koje je direktni isplatilac naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu, a koje takvu naknadu isplaćuje u vezi sa izvršenjem poslova zastupanja ili posredovanja za račun drugog lica, pri čemu za svoju uslugu naplaćuje samo uobičajenu zastupničku ili posredničku proviziju.

U tom slučaju, nalogodavcem se smatra lice za čiji račun se vrši isplata naknade preduzetniku ili preduzetniku paušalcu.

Ukoliko preduzetnik ili preduzetnik paušalac obavlja delatnost po osnovu koje ne može da bude u radnom odnosu kod nalogodavca, na primer advokat, prihod koji ostvari od tog nalogodavca ne smatra se drugim prihodom već prihodom od samostalne delatnosti.

15. Zapošljavanje radnika

Preduzetnik može da zapošljava radnike, ali tada preuzima i obaveze poslodavca. To uključuje zaključivanje ugovora, obračun i isplatu zarada, podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza i doprinosa.

Slovo zakona:

Fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost imaju mogućnost da u skladu sa svojim potrebama zapošljavaju radnike, ali i obavezu da vrše obračun i uplatu zarada za ta lica.

Angažovanje zaposlenih za rad u radnom odnosu vrši se zaključenjem ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme.

Ugovor o radu predstavlja saglasnost volja ugovornih strana u pisanoj formi i treba da sadrži sve elemente definisane Zakonom o radu.

Pored zaposlenih koji su u radnom odnosu, mogu se angažovati određena lica i za rad van radnog odnosa, zaključenjem ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o dopunskom radu i drugo.

Osnovicu za obračun poreza predstavlja isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za neoporezivi iznos, a osnovicu za obračun doprinosa predstavlja isplaćena, odnosno ostvarena zarada.

Ukoliko je opredeljeni iznos zarade niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun i uplata doprinosa vrši se na najnižu mesečnu osnovicu.

Ukoliko je opredeljeni iznos zarade viši od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i uplata doprinosa vrši se na najvišu mesečnu osnovicu.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju porezi i doprinosi su:

– porez na zarade 10%,

– doprinos za PIO 24% (14% na teret zaposlenog, 10% na teret poslodavca),

– doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30% (5,15% na teret zaposlenog, 5,15% na teret poslodavca),

– doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti na teret zaposlenog 0,75%.

Prilikom isplate zarade zaposlenima poslodavac je dužan da pre svake isplate zarade podnese poresku prijavu na Obrascu PPP-PD.

U poresku prijavu PPP-PD unose se podaci o isplatiocu prihoda, visini zarade, obračunatom porezu i obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i teret poslodavca, kao i datum kada poreski obveznik namerava da izvrši isplatu prihoda, polje 1.4. PPP-PD – Datum plaćanja.

Plaćanje obračunatog poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje vrši se najkasnije na dan koji je u PPP-PD prijavi naveden kao datum isplate prihoda.

U suprotnom, na iznos obračunatog poreza i doprinosa obračunava se kamata.

Na portalu Poreske uprave nalazi se i uputstvo za popunjavanje navedenog obrasca prijave, u delu Pravna lica / Objedinjena naplata / Poreski propisi.

Elektronskim putem podnosiocu prijave dostavlja se obaveštenje o uspešnom podnošenju PPP-PD prijave u kome se nalazi broj dodeljen poreskoj prijavi, kao i BOP – broj odobrenja za plaćanje koji se upisuje u nalog za prenos.

16. Angažovanje poslovođe i članova porodice

Preduzetnik može deo rukovodećih ili drugih poslova poveriti poslovođi, a pod određenim uslovima može angažovati i članove svog porodičnog domaćinstva. Za svaki od ovih oblika angažovanja važe posebna pravila.

Slovo zakona:

Fizičko lice koje obavlja samostalnu delatnost poslove rukovođenja može prepustiti drugom poslovno sposobnom fizičkom licu, odnosno poslovođi.

Poslovođa može obavljati sve poslove ili samo određene.

Ukoliko su za obavljanje delatnosti propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija fizičkog lica koje obavlja samostalnu delatnost, poslovođa mora da ispunjava te uslove.

Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika i zato se registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Poslovođa mora biti u radnom odnosu kod poreskog obveznika – fizičkog lica koje obavlja samostalnu delatnost.

Pre svake isplate zarade poslovođi, obveznik samostalne delatnosti, bilo da se oporezuje na paušalno utvrđeni ili stvarno ostvareni prihod, u obavezi je da podnese poresku prijavu na Obrascu PPP-PD, na isti način kao kod isplate zarade za zaposlenog.

Član porodičnog domaćinstva obveznika samostalne delatnosti može biti radno angažovan po osnovu ugovora o radu i u tom smislu ima svojstvo zaposlenog, te se obračun poreza i doprinosa za tog člana porodičnog domaćinstva vrši kao i za ostale zaposlene.

Članovi porodičnog domaćinstva su: bračni drug, deca, usvojenici i roditelji.

Član porodičnog domaćinstva takođe može biti radno angažovan bez zasnivanja radnog odnosa u sledećim slučajevima:

1. povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti, da se ne bi tokom radnog vremena zatvarala trgovinska radnja, da bi se utovarila roba, očistio poslovni prostor i slično;
2. tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih zanata, odnosno poslova domaće radinosti;
3. tokom perioda korišćenja godišnjeg odmora u skladu sa zakonom.

17. Prekid obavljanja delatnosti

Prekid obavljanja delatnosti znači privremenu obustavu rada i nije isto što i konačan prestanak preduzetnika. Preduzetnik mora da prijavi prekid nadležnom registru, a u zavisnosti od poreskog režima nastaju posebne obaveze prema Poreskoj upravi.

Slovo zakona:

Fizička lica koja u toku godine prekinu obavljanje delatnosti a registrovana su u APR dužna su da APR podnesu Registracionu prijavu promene podataka o preduzetniku upisanom u registar privrednih subjekata.

Prilikom podnošenja registracione prijave promene podataka potrebno je popuniti prvu stranu prijave, kao i dodatak 06 – prekid i nastavak obavljanja delatnosti preduzetnika, gde se unosi podatak o periodu u kome se delatnost neće obavljati.

Ukoliko se u trenutku prekida ne zna koliko će isti trajati, unosi se datum prekida obavljanja delatnosti, u kom slučaju se na isti način registruje i nastavak obavljanja delatnosti u APR.

Fizička lica koja nisu registrovana u APR prekid obavljanja delatnosti prijavljuju nadležnom organu kod koga su registrovana.

O prekidu obavljanja delatnosti poreski obveznici su u obavezi da istaknu obaveštenje na mestu gde obavljaju delatnost.

Prekid obavljanja delatnosti ne može se utvrđivati retroaktivno.

Fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost i vode poslovne knjige po sistemu dvojnog ili prostog knjigovodstva podnose Obrazac PPDG-1S, kao i poreski bilans u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

U Obrascu PPDG-1S u delu 7 – Podaci za utvrđivanje konačne obaveze poreza i delu 8 – Podaci za utvrđivanje konačne obaveze doprinosa iskazuje se iznos obračunatog i plaćenog poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na prihode od samostalne delatnosti za poreski period do dana prekida obavljanja delatnosti.

U periodu prekida obavljanja delatnosti obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje miruje, osim u slučaju da se obveznik, podnošenjem Obrasca PPDG-1S, opredeli da želi da nastavi da plaća doprinose i za vreme prekida obavljanja delatnosti.

U tom slučaju u PPDG-1S iskazuje se mesečna osnovica doprinosa, koja ne može biti niža od najniže, niti viša od najviše mesečne osnovice doprinosa.

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi su:

– doprinos za PIO 24%,

– doprinos za zdravstveno osiguranje 10,30%,

– doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%.

Nakon prijavljenog nastavka obavljanja delatnosti obveznik je dužan da u roku od 15 dana od dana ponovnog otpočinjanja obavljanja delatnosti podnese Obrazac PPDG-1S.

Nakon prijavljivanja prekida obavljanja delatnosti preduzetnici paušalci ne podnose prijavu na Obrascu PPDG-1R.

U periodu prekida obavljanja delatnosti obaveza plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje miruje, osim u slučaju da se obveznik, podnošenjem Obrasca PPDG-1R, opredeli da želi da nastavi da plaća doprinose i za vreme prekida obavljanja delatnosti.

U tom slučaju u PPDG-1R unosi se opcija 18 – nastavak plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u periodu prekida obavljanja samostalne delatnosti.

Nadležna filijala donosi rešenje o utvrđivanju obaveze poreza na dohodak građana na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period do dana prekida obavljanja delatnosti, osim u slučaju nastavka plaćanja doprinosa, i isto uručuje poreskom obvezniku dostavljanjem rešenja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave.

Nakon prijavljenog nastavka obavljanja delatnosti nadležnom registru preduzetnik paušalac nije u obavezi da podnese prijavu na Obrascu PPDG-1R.

Nadležna filijala donosi rešenje o utvrđivanju obaveze poreza na dohodak građana na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period od dana nastavka obavljanja delatnosti.

18. Porez na dodatu vrednost (PDV)

PDV je jedna od najvažnijih poreskih tema za preduzetnika, jer ulazak u sistem menja način izdavanja računa, vođenja evidencija i obračuna poreza. Posebno je važno pratiti promet u prethodnih 12 meseci i pravila koja uređuju ulazak i izlazak iz sistema PDV-a.

18.1. Evidentiranje obveznika PDV

Preduzetnik koji ostvaruje promet ispod zakonskog praga može biti mali poreski obveznik, dok prelazak praga od 8.000.000 dinara u prethodnih 12 meseci stvara obavezu evidentiranja za PDV. Preduzetnik može, pod propisanim uslovima, u sistem PDV-a ući i dobrovoljno.

Slovo zakona:

Fizičko lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a čiji je ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci manji od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpočinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, smatra se malim poreskim obveznikom.

U tom slučaju PDV se ne obračunava, ne iskazuje u računima, obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije dužan da vodi evidenciju koja je propisana zakonom o porezu na dodatu vrednost.

Lice koje se registruje za obavljanje delatnosti kod APR može da se opredeli kao PDV obveznik u evidencionoj prijavi – Obrazac JRPPS.

Mali poreski obveznici imaju mogućnost da se opredele za obavezu plaćanja PDV, ukoliko to žele, kada je potrebno da podnesu evidencionu prijavu EPPDV u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Evidentiranjem za PDV stiču se sva prava i obaveze koje obveznik PDV ima po zakonu, uključujući izdavanje računa sa iskazanim PDV i vođenje propisanih evidencija.

U ovom slučaju obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.

Tek po isteku ovog roka poreski obveznik može Poreskoj upravi podneti zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV podnosi se na Obrascu ZBPDV.

Obveznik koji u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 8.000.000 dinara dužan je da se evidentira za PDV.

Primer: Preduzetnik koji nije u sistemu PDV i koji je otpočeo delatnost 15.03.2021. godine, dana 18.08.2023. godine izdao je račun na iznos od 200.000,00 dinara. Sa ovim iznosom ostvario je ukupan promet od 8.095.560,00 dinara u prethodnih 12 meseci, u konkretnom primeru posmatra se period od 19.08.2022. godine do 18.08.2023. godine.

Kako je preduzetnik ostvario promet veći od 8.000.000 dinara bio je dužan da Poreskoj upravi preda EPPDV prijavu najkasnije do 15.09.2023. godine. Od 19.08.2023. godine obveznik je bio u obavezi da počne da ispunjava sve obaveze koje su propisane Zakonom o PDV.

Evidenciona prijava se podnosi u roku od pet dana od dana kada je ostvaren promet iznad 8.000.000 dinara.

Na osnovu podnete evidencione prijave Poreska uprava izdaje potvrdu o izvršenom evidentiranju za PDV u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

Ako obveznik ne podnese evidencionu prijavu u navedenom roku, navedenu prijavu može podneti i nakon tog roka, odnosno podneće je Poreska uprava po službenoj dužnosti.

Nepodnošenje, odnosno neblagovremeno podnošenje odgovarajuće prijave predstavlja poreski prekršaj.

Ukoliko se izmeni neki od podataka iz evidencione prijave obveznik je dužan da o tome obavesti Poresku upravu podnošenjem Obrasca EPPDV najkasnije u roku od 5 dana od dana nastanka izmene, u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

18.2. Obaveze obveznika PDV

Ulaskom u sistem PDV-a preduzetnik dobija niz konkretnih obaveza. One obuhvataju račune, evidencije, obračun i plaćanje PDV-a, poreske prijave i komunikaciju sa Poreskom upravom.

Slovo zakona:

Obveznik PDV dužan je da:

– podnese evidencionu prijavu;

– izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga i sačinjava interne račune;

– vodi evidenciju koja obezbeđuje kontrolu utvrđivanja poreske obaveze;

– obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave;

– dostavlja obaveštenja poreskom organu.

18.3. Obračunavanje i plaćanje PDV

Poreski period za PDV može biti kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje. Preduzetnik mora da zna koji poreski period se primenjuje na njega, kada podnosi PP PDV i kada dospeva obaveza za plaćanje.

Slovo zakona:

Poreski period za koji se obračunava PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV može biti kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.

Kada se prvi put započne PDV aktivnost u tekućoj kalendarskoj godini, nezavisno od dana registracije za obavljanje delatnosti, za tekuću i narednu kalendarsku godinu poreski period je kalendarski mesec.

Za fizička lica koja u prethodnih 12 meseci ostvare ukupan promet veći od 50.000.000 dinara poreski period je kalendarski mesec.

Ukoliko je ukupan promet u prethodnih 12 meseci manji od 50.000.000 dinara poreski period je kalendarsko tromesečje.

Odobreni poreski period traje najmanje 12 meseci.

Zahtev za promenu poreskog perioda iz tromesečnog poreskog perioda u kalendarski mesec podnosi se nadležnom poreskom organu počev od 20. decembra zaključno sa 31. decembrom tekuće godine za narednu kalendarsku godinu.

Poreska prijava na Obrascu PP PDV podnosi se u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda, nezavisno od toga da li postoji obaveza plaćanja PDV u tom poreskom periodu.

Ovaj rok podnošenja poreske prijave ne važi za one obveznike koji se brišu iz evidencije obveznika PDV.

Ti obveznici podnose poresku prijavu na dan podnošenja zahteva za brisanje iz sistema PDV.

PDV iskazan u poreskoj prijavi plaća se u roku za podnošenje poreske prijave.

Izuzetno, lica koja su podnela zahtev za brisanje iz sistema PDV dužna su da plate PDV u roku od 15 dana od dana podnošenja poreske prijave.

U slučaju prestanka obavljanja delatnosti obveznici su dužni da plate PDV do dana podnošenja zahteva za brisanje iz nadležnog registra.

Uz poresku prijavu PP PDV podnosi se i pregled obračuna PDV-a na Obrascu POPDV.

Poreska prijava PP PDV se ne može podneti bez pregleda obračuna PDV.

18.4. Brisanje iz evidencije obveznika PDV

Izlazak iz sistema PDV-a zahteva sprovođenje odgovarajućeg postupka pred Poreskom upravom. Preduzetnik mora da vodi računa o roku za podnošenje zahteva, popisu dobara i drugim obavezama koje nastaju prilikom prestanka PDV aktivnosti.

Slovo zakona:

Obveznici koji u prethodnih 12 meseci ne ostvare ukupan promet veći od 8.000.000 dinara mogu preko portala Poreske uprave u elektronskom obliku podneti zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV, na Obrascu ZBPDV.

Na osnovu podnetog zahteva za brisanje Poreska uprava sprovodi postupak i u elektronskom obliku izdaje potvrdu o brisanju iz evidencije obveznika PDV i dostavlja je u poresko sanduče obveznika.

U slučaju prestanka obavljanja samostalne delatnosti, obveznici su dužni da, najkasnije u roku od 15 dana pre podnošenja zahteva za brisanje iz nadležnog registra, Poreskoj upravi podnesu zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV.

Organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o brisanju iz evidencije obveznika PDV, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Zahtev za brisanje iz evidencije PDV obavezno sadrži podatak o datumu prestanka obavljanja PDV aktivnosti.

Uz zahtev za brisanje iz evidencije obveznika PDV obveznici su dužni da na dan prestanka PDV aktivnosti izvrše popis dobara, uključujući opremu, objekte za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte, kao i datih avansa, po osnovu kojih su imali pravo na odbitak prethodnog poreza i da o tome sačine popisnu listu.

19. Prestanak obavljanja delatnosti

Prekid obavljanja delatnosti predstavlja privremenu obustavu, dok prestanak znači završetak poslovanja. Kod prestanka je potrebno sprovesti odgovarajuće registracione i poreske postupke i izmiriti obaveze koje nastaju do dana prestanka.

Slovo zakona:

Za detalje o prestanku obavljanja delatnosti primenjuju se pravila nadležnog registra i poreskih propisa koja uređuju brisanje preduzetnika, konačne poreske obaveze i prestanak poreskih registracija.

20. Podnošenje poreskih prijava, zahteva i obaveštenja

Veliki deo administracije preduzetnika obavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave. Zbog toga su pristup ePorezima, poresko sanduče i elektronsko podnošenje prijava sastavni deo svakodnevnog poslovanja.

Slovo zakona:

Poreske prijave, zahtevi i obaveštenja za koje je propisano elektronsko podnošenje dostavljaju se Poreskoj upravi u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave, u rokovima propisanim odgovarajućim poreskim propisima.

21. Pravni okvir

Obaveze preduzetnika u Srbiji ne proizlaze iz jednog propisa. Na poslovanje utiču Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o PDV-u, propisi o doprinosima, fiskalizaciji, računovodstvu, radu, registraciji i drugi podzakonski akti.

Zbog toga se kod konkretnog pitanja uvek mora proveriti propis koji uređuje baš tu obavezu i njegova važeća verzija.

Slovo zakona:

Izvorni materijal je objavljen 21.09.2026. godine i predstavlja pregled osnovnih informacija za fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost, od registracije do prestanka obavljanja delatnosti.

Zaključak: šta preduzetnik u Srbiji mora da prati?

Preduzetnik u Srbiji tokom poslovanja mora da prati mnogo više od samog iznosa poreza. Poreski režim, promet, rokovi, poslovne knjige, fiskalizacija, PDV, lična zarada, zaposleni, test samostalnosti i eventualni prekid ili prestanak delatnosti međusobno su povezani.

Najvažnije je da preduzetnik promene u poslovanju prijavljuje blagovremeno i da pre svake veće odluke proveri da li promena delatnosti, prometa, statusa ili načina rada utiče na njegove poreske obaveze.

Najčešća pitanja o preduzetniku u Srbiji

Ko može da bude preduzetnik paušalac?

Preduzetnik može biti paušalno oporezovan ako njegova delatnost spada u delatnosti za koje je paušal dozvoljen i ako ispunjava ostale zakonske uslove, uključujući uslov u vezi sa prometom i statusom PDV obveznika.

Koliki je limit za paušalca?

U dostavljenom izvoru navodi se limit od 6.000.000 dinara ukupnog prometa za ostvarivanje i zadržavanje prava na paušalno oporezivanje.

Kada preduzetnik mora da uđe u PDV?

Kada u prethodnih 12 meseci ostvari ukupan promet veći od 8.000.000 dinara, prema pravilima navedenim u izvoru, preduzetnik ima obavezu evidentiranja za PDV.

Da li preduzetnik mora da isplaćuje sebi ličnu zaradu?

Ne. Lična zarada je mogućnost za preduzetnika i preduzetnika poljoprivrednika, a ne obavezna isplata.

Šta je test samostalnosti?

Test samostalnosti proverava da li preduzetnik zaista posluje nezavisno od nalogodavca. Ako su ispunjeni najmanje pet od devet propisanih kriterijuma, prihod od tog nalogodavca može biti poreski tretiran kao drugi prihod.

Da li preduzetnik može da prekine poslovanje?

Da. Preduzetnik može prijaviti prekid obavljanja delatnosti, odnosno privremenu obustavu, uz poštovanje propisanog postupka pred APR-om ili drugim nadležnim registrom i odgovarajućih poreskih obaveza.

Izvor

Poreska uprava Republike Srbije, „Fizička lica koja obavljaju samostalnu delatnost – osnovne informacije od registracije do prestanka obavljanja delatnosti“, 21.09.2026.