• 28/03/2026
  • Postavio: Bonus Sistem
  • Kategorija Poreska regulativa i promene, Poslovne strategije i investicije
Нема коментара

DA LI TROŠKOVI RAZVOJA SOFTVERA PREDSTAVLJAJU TROŠKOVE ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA U SMISLU ČLANA 22G ZPDPL

IT industrija kao ključni nosilac poreskih podsticaja i razvoja poslovanja

Razvoj softverskih rešenja danas više nije tehnička funkcija već strateški stub poslovanja, konkurentnosti i skalabilnosti kompanija, kako u IT sektoru tako i u industrijama koje se oslanjaju na digitalnu transformaciju. Upravo iz tog razloga, zakonodavni okvir Republike Srbije u poslednjih nekoliko godina sistematski uvodi poreske podsticaje. Oni imaju za cilj da stimulišu ulaganja u istraživanje i razvoj, posebno u oblasti razvoja softvera, gde je potencijal za inovacije i intelektualnu svojinu najveći.

Uvođenjem člana 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica, država je jasno signalizirala stratešku podršku razvoju inovacija. Ovim se omogućava poreskim obveznicima da troškove istraživanja i razvoja priznaju u dvostruko uvećanom iznosu u poreskom bilansu, čime se direktno smanjuje poreska osnovica i podstiče reinvestiranje u razvoj.

Ovaj mehanizam, dodatno podržan podsticajima za zapošljavanje u R&D sektoru i IP Box režimom, pozicionira Srbiju kao konkurentno okruženje za razvoj tehnoloških rešenja i softverskih proizvoda.

Normativni okvir: član 22g ZPDPL i definicija istraživanja i razvoja

Saglasno odredbi člana 22g stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kao rashod u poreskom bilansu obveznika mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji.

U smislu ovog člana, zakon jasno pravi razliku između istraživanja i razvoja:

  • istraživanje podrazumeva originalno ili planirano istraživanje u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja,
  • razvoj podrazumeva primenu rezultata istraživanja ili drugih naučnih dostignuća radi kreiranja novih ili značajno unapređenih proizvoda, procesa, sistema ili usluga, pre njihove komercijalizacije.

Važno je naglasiti da se ove odredbe ne primenjuju na istraživanja u ekstraktivnoj industriji (nafta, gas, mineralne sirovine), što predstavlja jedno od retkih eksplicitnih ograničenja u primeni ove poreske olakšice.

Šta se smatra troškovima istraživanja i razvoja

Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova istraživanja i razvoja detaljno su definisane kategorije troškova koje mogu biti predmet dvostrukog priznavanja.

U te troškove naročito spadaju:

  • zarade zaposlenih angažovanih na R&D projektima
  • materijal direktno korišćen u razvoju
  • nematerijalna imovina (softver, licence, autorska prava)
  • oprema i infrastruktura korišćena u razvoju
  • stručne usluge i know-how
  • troškovi zaštite intelektualne svojine
  • troškovi finansiranja projekata
  • troškovi proizvodnih i testnih usluga

Posebno je značajno da zakon prepoznaje i aktivnosti razvoja softverskih rešenja kao deo istraživanja i razvoja, uključujući:

  • razvoj novih softverskih sistema
  • rešavanje tehničkih problema kroz kod i arhitekturu
  • testiranje i validaciju novih funkcionalnosti
  • razvoj algoritama i sistema za obradu podataka

Ključno pitanje: da li industrija u kojoj se softver koristi utiče na kvalifikaciju troškova

Jedno od najčešćih pitanja u praksi jeste da li namena softvera, odnosno industrija u kojoj će se koristiti, utiče na to da li se troškovi razvoja mogu smatrati troškovima istraživanja i razvoja.

Mišljenje Ministarstva finansija jasno daje odgovor:

Aktivnosti razvoja softvera predstavljaju aktivnosti istraživanja i razvoja u smislu člana 22g Zakona, nezavisno od industrije u kojoj će se softver koristiti.

U konkretnom slučaju koji je bio predmet mišljenja, softver je razvijan za optimizaciju procesa bušenja u industrijama poput nafte, geotermalnih voda i pijaće vode. Iako se radi o sektorima koji su povezani sa ekstraktivnom industrijom, Ministarstvo je zauzelo jasan stav da:

  • predmet analize nije industrija korisnika softvera
  • već priroda aktivnosti razvoja softvera

Drugim rečima, ako razvoj softvera ispunjava kriterijume istraživanja i razvoja, pravo na poreske olakšice postoji bez obzira na to gde će se taj softver primenjivati.

Uslovi za ostvarivanje poreskog podsticaja

Da bi troškovi razvoja softvera bili priznati kao troškovi istraživanja i razvoja, potrebno je ispuniti određene kumulativne uslove:

  • projekat mora biti realizovan u Republici Srbiji
  • najmanje 90% angažovanih zaposlenih mora raditi na teritoriji Srbije
  • aktivnosti moraju imati karakter istraživanja ili razvoja, a ne rutinskog održavanja ili implementacije
  • mora postojati jasna projektna dokumentacija i evidencija

Posebno je važno naglasiti da outsourcing modeli razvoja, gde intelektualna svojina ne ostaje kod obveznika, u pravilu ne ispunjavaju uslove za poreske olakšice.

Praksa i tipične greške kompanija

U praksi se često susreću sledeće greške:

  • pogrešno klasifikovanje razvoja kao „redovne IT usluge“
  • nedovoljno dokumentovanje aktivnosti razvoja
  • izostanak evidencije vremena zaposlenih na projektima
  • neprepoznavanje softvera kao intelektualne imovine

Takođe, veliki broj kompanija u IT sektoru i dalje ne koristi ove poreske podsticaje, iako ispunjava uslove, što direktno utiče na njihovu konkurentnost i profitabilnost.

Šta ovo znači za IT kompanije i druge biznise

Za IT kompanije, ali i za sve biznise koji razvijaju sopstvena softverska rešenja, ovo mišljenje ima direktnu finansijsku implikaciju:

  • razvoj softvera može se kvalifikovati kao R&D
  • troškovi mogu biti priznati u dvostruko uvećanom iznosu
  • efektivno se smanjuje poreska obaveza
  • povećava se prostor za reinvestiranje i rast

Ovo je posebno važno za:

  • SaaS kompanije
  • startapove
  • kompanije koje razvijaju interne softverske sisteme
  • industrijske kompanije koje razvijaju digitalna rešenja

Zaključak: suština je u prirodi aktivnosti, ne u industriji

Ključni zaključak koji proizlazi iz zakonskog okvira i mišljenja Ministarstva finansija jeste sledeći:

Ne određuje industrija da li je nešto istraživanje i razvoj – već priroda aktivnosti koje se sprovode.

Ako postoji:

  • tehnički izazov
  • razvoj novog ili unapređenog rešenja
  • sistemski pristup razvoju

onda postoji i osnov za primenu poreskih podsticaja.

Za kompanije koje razvijaju softver, ovo nije samo računovodstveno pitanje – već strateška odluka koja direktno utiče na profit, rast i tržišnu poziciju.

Prenosimo kompletno mišljenje Ministarstva:

Da li troškovi razvoja softvera predstavljaju troškove istraživanja i razvoja u smislu člana 22g ZPDPL, u zavisnosti od toga u kojoj industriji će se softver koristiti

(Mišljenje Ministarstva finansija, br: 4014679 2025 10520 004 009 011 004 od 28. januara 2026. godine)

Saglasno odredbi člana 22g stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu: Zakon), kao rashod u poreskom bilansu obveznika mogu se priznati, u dvostruko uvećanom iznosu, troškovi koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici.

STAV 1

U smislu stava 1. ovog člana, istraživanjem se smatra originalno ili planirano istraživanje preduzeto u cilju sticanja novog naučnog ili tehničkog znanja i razumevanja, a razvojem primena rezultata istraživanja ili primena drugog naučnog dostignuća ili dizajna proizvodnje novih značajno poboljšanih materijala, uređaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korišćenju (član 22g stav 2. Zakona).

STAV 3

Prema članu 22g stav 3. Zakona, odredbe ovog člana ne primenjuju se na troškove istraživanja nastale u cilju pronalaženja i razvoja nafte, gasa ili mineralnih zaliha u ekstraktivnoj industriji.

Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na priznavanje troškova koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu („Službeni glasnik RS“, broj 50/19 – u daljem tekstu: Pravilnik), bliže se uređuje šta se smatra troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem koje obveznik obavlja u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), kao i uslovi i način ostvarivanja prava na njihovo priznavanje kao rashoda u poreskom bilansu u dvostruko uvećanom iznosu, u skladu sa odredbama člana 22g stav 1. Zakona.

Saglasno članu 2. stav 1. Pravilnika, troškovima koji su neposredno povezani sa istraživanjem i razvojem iz člana 1. ovog pravilnika (u daljem tekstu: troškovi istraživanja i razvoja), smatraju se naročito:

1) troškovi zarada zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja;

2) troškovi materijala koji je u neposrednoj vezi sa istraživanjem i razvojem;

3) troškovi nabavke nematerijalnih sredstava, kao i prava na korišćenje nematerijalne imovine (zaštićenih autorskih prava, patenata i sl.) neposredno vezanih za istraživanje i razvoj;

4) troškovi nabavke nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava koja se neposredno koriste za istraživanje i razvoj;

5) troškovi zakupa nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava koja se neposredno koriste za istraživanje i razvoj;

6) troškovi nabavke stručnih mišljenja, savetodavnih usluga kao i prenosa posebnih znanja i veština (know-how), pribavljenih za neposredne potrebe istraživanja i razvoja, osim usluga koje su pribavljene od povezanih lica;

7) troškovi nastali za potrebe pravne zaštite prava intelektualne svojine u Republici i inostranstvu (autorsko i srodna prava i patenti);

8) troškovi pozajmljivanja koji nastaju po osnovu novčanih sredstava pozajmljenih isključivo radi finansiranja poslova istraživanja i razvoja;

9) troškovi proizvodnih usluga pribavljenih za neposredne potrebe istraživanja i razvoja.

Prema članu 2. stav 2. Pravilnika, troškovi iz stava 1. tačka 1) ovog člana obuhvataju:

1) aktivnosti sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti zaposlenih koji su neposredno uključeni u identifikovanje i rešavanje odgovarajućih tehničkih problema povezanih sa konkretnim projektom (zaposleni koji su angažovani na poslovima razvoja novog proizvodnog sistema i/ili proizvoda, razvoja novih računarskih kola, formulisanja novih hemijskih jedinjenja, razvoja sistema za rešavanje problema zagađenja zemljišta i životne sredine, procenjivanja karakteristika zemljišta, sprovođenja laboratorijskih eksperimenata, razvoja softverskih rešenja, razvoja sistema za upravljanje otpadnim vodama, razvoja novih materijala i sl.);

2) aktivnosti povezane sa direktnim nadzorom sprovođenja projekta koje podrazumevaju aktivnosti povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta, kao što su: prisustvovanje sastancima na kojima se raspravlja o tehničkim aspektima projekta, predloženim konceptima i alternativama kao i mogućim rešenjima i rezultatima; direktno sastajanje sa zaposlenima koji su uključeni u rešavanje konkretnog tehničkog problema, planiranje projekta, procena predloženih rešenja u domenu dizajna i procesa, upravljanje procesom razvoja, pružanje povratnih informacija višim nivoima rukovodstva u vezi sa aktivnostima na konkretnom projektu, i sl.; pod ovim aktivnostima se ne podrazumevaju aktivnosti upravljanja koje nisu povezane sa neposrednim upravljanjem i nadzorom projekta;

3) aktivnosti podrške u vezi sa projektom koje podrazumevaju sve one aktivnosti koje direktno podržavaju zaposlene koji su angažovani na sprovođenju i direktnom nadzoru projekta, kao što su: podešavanje opreme koja se koristi u svrhe istraživanja; upotreba mašina u svrhu proizvodnje prototipskih komponenata; asistiranje inženjerima prilikom isprobavanja novih proizvodnih procesa; pružanje povratne informacije o tehničkim karakteristikama proizvoda od strane linijskog rukovodioca proizvodnje; pružanje konceptualnih rešenja ili tehničkih informacija od strane prodajnog osoblja; izrada izveštaja od strane službenika; čišćenje nakon testiranja nekog eksperimentalnog procesa, odnosno održavanje prostorija u kojima se sprovode aktivnosti istraživanja i razvoja; kontrola kvaliteta u cilju testiranja novog proizvoda, materijala, procesa, softvera, i sl.; istraživanje tržišta od strane zaposlenih u nabavci u cilju pronalaženja kanala nabavke materijala koji će se koristiti u novom proizvodnom procesu ili pri proizvodnji novog proizvoda, i sl.

Troškovi iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvataju troškove materijala koji je u neposrednoj vezi sa istraživanjem i razvojem koje sprovodi obveznik, a pod kojima se podrazumevaju troškovi različitih tipova materijala koji se koriste radi obavljanja određenih aktivnosti u okviru realizacije istraživačko- razvojnog projekta, kao što su: komponente koje se koriste prilikom proizvodnje prototipa nekog proizvoda; instrumenti koji se koriste u cilju sprovođenja laboratorijskog eksperimenta; različite vrste hemikalija i drugih materijala koji se koriste prilikom testiranja novog procesa ili proizvoda, i sl. (član 2. stav 3. Pravilnika).

Saglasno sa odredbama člana 4. st. 1. i 2. Pravilnika, pravo na priznavanje troškova istraživanja i razvoja u skladu sa ovim pravilnikom obveznik ostvaruje isključivo po osnovu projekata istraživanja i razvoja koji se obavljaju u Republici (u daljem tekstu: projekat).

Projekat iz stava 1. ovog člana smatra se obavljenim u Republici ukoliko najmanje 90% svih zaposlenih koji su angažovani na poslovima istraživanja i razvoja svoje aktivnosti obavlja na teritoriji Republike.

U konkretnom slučaju, obveznik, koji posluje u oblasti informacionih tehnologija, započeo je razvoj softvera (u sopstvenom vlasništvu) koji će ustupati na korišćenje drugim licima uz naknadu. Predmetni softver je namenjen, kako navodite u sadržini podnetog dopisa, za unapređenje i optimizaciju svih vrsta bušenja pijaće vode, nafte i geotermalnih voda – gde je softver zasnovan na klaud arhitekturi, pri čemu bi trebalo da implementira kontrolu nivoa blata i drugih nepoželjnih elemenata, sa ciljem da omogući efikasnije bušenje pod pritiskom. Pored toga, plan je da se softver naknadno dodatno razvija kako bi omogućio prijem i obradu podataka sa terena uživo.

Saglasno navedenom, aktivnosti koje obveznik preduzima u cilju razvoja novog softvera koji će ustupati na korišćenje (uz naknadu) drugim licima za unapređenje i optimizaciju svih vrsta bušenja pijaće vode, nafte i geotermalnih voda, prema našem mišljenju, predstavljaju aktivnosti istraživanja i razvoja u smislu člana 22g Zakona, nezavisno što je predmetni softver namenjen i licima koji će isti koristiti u ekstraktivnoj industriji. S tim u vezi, izdaci koji su neposredno povezani sa navedenim aktivnostima priznaju se u dvostruko uvećanom iznosu u skladu sa članom 22g Zakona, na način propisan odredbama Pravilnika.

Kontaktirajte nas i pokrenite svoj biznis. Nudimo moderno knjigovodstvo i profesionalne računovodstvene i pravne usluge.
Bonus Sistem d.o.o.
Agencija za knjigovodstvo
Adresa: Terazije 42, 11000 Beograd – Stari grad.
Telefon: + 381 11 403 55 27, + 381 63 112 60 38
Mobilni: +381 63 112 60 36
www.bonus-sistem.com
Email: office.bonus@bonus-sistem.com, bonussistem@gmail.com

Pošalji upit



Оставите одговор